Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Trešnja
  • 07.01.2023. 12:30

Savremeni sistemi gajenja trešnje i njena rezidba

Rezidba za kontrolu rasta i rodnosti kod trešnje redovno se primenjuje u cilju sprečavanja prerođavanja, ali i za prosvetljavanje unutrašnjosti krošnje.

Foto: Nikola Jarić
  • 211
  • 19
  • 0

Proizvodnju trešnje u Republici Srbiji, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Padinska skela Dejan Marinković, odlikuje usitnjenost parcela, zastarelost tehnologije i oslonjenost proizvođača na tradicionalan način gajenja, odsustvo navodnjavanja koje je delimično kompenzovano masovnim korišćenjem podloge koja je tolerantna na sušu (magriva), kao i generalno niska investiciona sposobnost gazdinstava za ulaganje u savremenu tehnologiju proizvodnje trešnje.

"Jedna od tehnoloških mera koja je neopravdano zapostavljena u Srbiji, u pogledu vremena i tehnike izvođenja, svakako je rezidba trešnje", kaže Marinković i dodaje da je skup pomotehničkih mera kojima se reguliše ravnoteža u procesima rasta i razvoja stabala trešnje u srpskim trešnjicima zaživela tek tokom 21. veka u smislu izvođenja zimske rezidbe, uz veliki otpor i neshvatanje njenog značaja.

Rezidba za kontrolu rasta i rodnosti

Rezidba za kontrolu rasta i rodnosti kod trešnje, kako kaže, redovno se primenjuje u cilju sprečavanja prerođavanja, ali i za prosvetljavanje unutrašnjosti krošnje čime se direktno utiče na bolje diferenciranje cvetnih pupoljaka. Danas se ona u savremenim trešnjicima gotovo isključivo sprovodi u leto, s ciljem adekvatne kontrole razvoja stabla kao i za redukciju dužine rodnih nosača koji se pripremaju da formiraju rodno drvo i da plodonose za dve godine.

"Veličina i broj plodova po jedinici proizvodne površine moraju biti izbalansirani u odnosu na broj novih prirasta i njihov direktan uticaj na veličinu plodova, posebno kada se rezovi prave na dvogodišnjim, trogodišnjim ili višegodišnjim nosačima rodnog drveta. Ovaj tip prikraćivanja može obuhvatiti oko 20 do 25 odsto nosača rodnog drveta u toku jedne vegatacije, u cilju obnove i podmlađivanja rodne površine", kaže savetodavac i dodaje da se zimska rezidba primenjuje samo kao korekcija letnje rezidbe ili je svedena na proređivanje pupoljaka i kratkih rodnih grančica.

Podsetimoletnja rezidba se obavlja od završetka berbe pa sve do septembra. Može da se izvodi u više navrata. Uvek sa sobom morate da imate makaze za "štrickanje" grana, odnosno, da nakon uklanjanja dužih skraćujete jednogodišnje priraste koji u bazi imaju rodne pupoljke za iduću godinu i koji sa majskim kiticama predstavljaju rodne grane trešanja.

Standardi za ekonomsku opravdanost

Savremeni sistemi gajenja trešnje, koji teže konceptu "zasada na dohvat ruke", svoju ekonomsku opravdanost postižu ostvarivanjem sledećih standarda:

  • Prosečni prinosi od 17 do 20 t/ha;
  • Gustina sklopa od 1250 sadnica/ha (4 × 2 m) i prosečni prinosi po stablu od 14 do 16 kg;
  • Prosečna krupnoća ploda od 30 mm i više u prečniku (prosečna masa ploda veća od 11,5 g).

"Za dostizanje ovih standarda neophodno je obezbediti 10,5 do 12 m, plus 20 odsto za rezervu, nosača rodnog drveta po stablu, odnosno 1,4 do 1,6 kg plodova po jednom metru nosača rodnog drveta", kaže ovaj stručnjak za voćarstvo i dodaje da problem rezidbe na rod kod trešnje nije formiranje cvetnih pupoljaka, već dobijanje novih prirasta za sukcesivnu zamenu nosača rodnog drveta.

Kratak put do visokointenzivnih sistema

Trešnja je vrsta kod koje je put od ekstenzivnih do visokointenzivnih sistema gajenja pređen za relativno kratko vreme. Razvoj ovih sistema gajenja išao je, kako kaže, istim putem koji je realizovan i kod drugih voćnih vrsta: selekcija slabo bujnih podloga, izbor kombinacija sorta/podloga i razvoj uzgojnih formi saglasno konceptu vretena, gde je cilj bio svođenje skeleta na stožinu i definisanje rezidbe saglasno biologiji formiranja i dinamici plodonošenja različitih kategorija rodnog drveta.

"Definisanje uzgojnih formi i sistema rezidbe za intenziviranje gajenja trešnje na bujnim podlogama prethodilo je uspešnoj selekciji slabo bujnih podloga", kaže Marinković i dodaje da visokointenzivni sistemi gajenja na podlogama slabe bujnosti za postizanje visokih prinosa odgovarajućeg kvaliteta teže uzgojnim formama kordunica visoke gustine sklopa sa potpunom kontrolom navodnjavanja i ishrane uz odgovarajuću armaturu koja je neophodna.

Kod trešnje se od ekstenzivnih do visokointenzivnih sistema prešlo za vrlo kratko vreme

Kao osnovno otvoreno pitanje postavlja se zadržavanje vegetativnih tačaka rasta u zoni centralne osovine koje su neophodne za kontrolu formiranja i cikličnu zamenu rodnog drveta odgovarajućeg rodnog potencijala.

Trešnja trenutno ekonomski najisplativija voćna vrsta u Srbiji?

"Intenziviranje sistema gajenja na podlogama veće bujnosti traži visoku preciznost i stručnost u agro i pomotehnici formiranja uzgojne forme, odnosno kontroli formiranja i uspostavljanju osnovne strukture habitusa kao i u cikličnoj smeni svih kategorija prirasta koji čine dati sistem gajenja", kaže savetodavac i dodaje da je sasvim zadovoljavajući uspeh u sistemima gajenja na podlogama veće bujnosti postignut kod uzgojnih formi Canovo, Fogelovo i Brunerovo vreteno, dok modifikovane forme španskog grma daju nešto veće mogućnosti i slobode za uspeh u intenziviranju uzgoja trešnje.

Rodni potencijal zaustavlja vegetativni porast

Uzgojne forme u intenzivnim sistemima gajenja traže definisanje zahvata u rezidbi, u smislu zadržavanja vegetativnih tačaka rasta na odgovarajućim pozicijama sa kojih će se formirati novi nosači rodnog drveta za cikličnu zamenu i podmlađivanje. Rodni potencijal, kako kaže stručnjak, zaustavlja vegetativni porast, i to predstavlja izraženu biološku zakonitost koja ograničava pristup u definisanju svih zahvata u rezidbi i drugim pomotehničkim zahvatima.

"Sistemi gajenja velike gustine sklopa, koji podrazumevaju podloge slabe bujnosti, kao osnovni problem u rezidbi ispoljavaju odsustvo vegetativnih tačaka rasta na pozicijama koje omogućavaju cikličnu smenu rodnog drveta. Kontrola razvoja vegetativnih tačaka rasta značajno lakše se može postići na stablima gajenim na podlogama veće bujnosti", kaže Marinković i dodaje da u tom smislu, širom sveta a pogotovu u najvećem proizvodnom centru proizvodnje trešnje u Evropi (Mediteran), ponovo se u novim zasadima uvode generativne i bujnije vegetativne podloge koje mogu uspešno odgovoriti na klimatske izazove koji direktno utiču na formiranje prirasta u kruni trešnje.


Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Proizvodnja trešnje Dejan Marinković Zimska rezidba Letnja rezidba Španski grm Generativne podloge Vegetativne podloge


Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li ste znali da je na teritoriji srednjeg Banata zasejano najviše suncokreta u čitavoj Srbiji? Opet taj isti suncokret izuzetno nepovoljno utiče na zemljište. Kako i na koji način otkriva iskusni južnobanatski ratar Jaroslav Holik iz Pad... Više [+]