Setva kestena: Na otvorenom ili u pojedinačne saksije?

Plodovi kestena omiljeni su zbog svog ukusa i zbog njih se ova biljna vrsta uzgajala i pre nove ere. U prošlosti su bili od velike važnosti za ishranu ljudi. Od njih se pripremalo brašno, koristili su se poput krompira, a upotrebljavani su i u narodnoj medicini. Osim toga, cvet kestena je odlična pčelinja paša.

Mlade sadnice možemo i sami da uzgajamo iz kvalitetnih plodova. Naravno, one neće verno preneti osobine matične biljke i od nje će se razlikovati genetski i morfološki. Prosečna klijavost plodova je oko 80 odsto i ne treba biti razočaran ako se svi oni ne prime.

Obavezan proces stratifikacije 

Za setvu odaberite najkvalitetnije kestene, bez oštećenja i simptoma oboljenja. Pre klijanja moraju proći kroz period izloženosti niskim temperaturama, odnosno kroz proces stratifikacije. Plodovi se izmešaju sa supstratom koji dobro drži vlagu, kao što su: pesak, kompost, treset. Navlažena mešavina stavi se u plastičnu posudu sa poklopcem i drži se dva do tri meseca u frižideru na temperaturi od 0 do 5°C. Tokom tog perioda, povremeno je proveravati i održavati umereno vlažnom.

Zasadite egzotično bilje u saksiji: đumbir, avokado ili bor?

Setva može da se obavi direktno na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru u posude, u jesen ili proleće. U oba slučaja moraju proći kroz period stratifikacije. Možemo ih u jesen posaditi direktno na otvoreno i pustiti da priroda odradi svoje ili ćemo ih držati u frižideru i tek onda ih posaditi. Ukoliko nameravamo da sejemo na proleće potrebno je dva do tri meseca izložiti plodove delovanju niskih temperatura. Sadnja na otvorenom se obavlja kada prođe opasnost od njihovog delovanja.

Koren okrenuti na dole 

U tom slučaju odabrati osunačano mesto sa kvalitetnim zemljištem. Zabareni tereni su nepovoljni jer suvišna vlaga izaziva truljenje i propadanje posejanih plodova. Zbijena, teška i glinovita zemljišta umanjuju klijavost i nicanje mladih biljčica.

Sitni glodari opasnost su za posejane kestene. Može se iskoristiti trik koji se koristi kod sadnje lukovica i krtola cveća. Na dno iskopane rupe postavlja se zaštitna mrežica koja će sprečiti ove životinje da dođu do plodova.

Kod sadnje u zaštićenom prostoru potrebno je obezbediti supstrat koji se odlikuje prozračnošću i rastresitošću. Dobra je mešavina treseta, mahovine i perlita. U ovu smesu može se dodati kvalitetne šumske zemlje koja će je obogatiti mikoriznim gljivama jer će pozitivno delovati na razvoj korena i usvajanje hranjivih materija.

Kesten - ukusan i zdrav plod jeseni

Setva stratifikovanih plodova obavlja se na dubinu od tri do četiri centimetra. Najbolje je saditi pojedinačne semenke i to okrenute užom stranom. Prekriti ih tanjim slojem supstrata. Međuredni razmak je od sedam do 15cm, a razmak u redu ide do 10 cm. Treba izbegavati pregustu setvu i obezbediti prostor između posađenih plodova. To će sprečiti širenje oboljenja sa ploda na plod. Od setve do nicanja može proći nekoliko sedmica, obično tri do četiri u optimalnim uslovima. Kako bi pospešili klijanje i nicanje, supstrat održavati vlažnim, ali ne sme biti prevlažan.

Iznikle kestene sadimo u pojedinačne saksije. Obratiti pažnju da koren bude okrenut na dole prilikom sadnje. Ne iznositi mlade biljke na otvoreno dok ne prođe opasnost od mraza. Pre iznošenja napolje, iznikle biljčice treba da prođu kroz period kaljenja i postepenog navikavanja na spoljne uslove.