Smolotočina na voću nije bolest već ljudski faktor?

Smolotočina na stablima mnogih voćnih vrsta, a posebno na trešnji, višnji, kajsiji, breskvi, pa i šljivi, nije bolest u pravom smislu reči, već patološko stanje tkiva kore koje nastaje pod uticajem jednog ili više nepovoljnih spoljašnjih ili unutrašnjih činilaca.

Najčešći uzroci smolotočine su nepovoljno zemljište za uspevanje određenih voćnih vrsta, nepodesna voćna podloga, preterano đubrenje zemljišta azotnim đubrivima, prejako orezivanje, dejstvo mraza i na kraju povrede izazvane mehaničkim putem.

Koji su razlozi?

Teško, vlažno i zbijeno zemljište čest je uzrok ove pojave na koštičavim vrstama voćaka, a posebno na trešnjama i breskvama. Zato na takvim zemljištima ove voćne vrste ne treba ni saditi. Ako su već zasađene treba nastojati da se kalcizacijom popravi struktura zemljišta.

Čemu plavo prskanje i krečenje stabla?

Voćna podloga na kojoj su voćke okalemljene, ako nema dobru podudarnost s plemenitom sortom, takođe izaziva pojavu smolotočine. Ovo se posebno ispoljava kod nekih sorti trešanja i višanja okalemljenih na rašeljki (magrivi) i kod kajsija i bresaka okalemljenih na nekim sortama šljive ili džanarici.

Preobilno i jednostrano đubrenje koštičavih vrsta voćaka azotnim đubrivima takođe potencira ovu pojavu, jer voćke dovodi do prejake bujnosti i narušavanja odnosa podzemnih i nadzemnih organa.

I prejako orezivanje ili podmlađivanje koštičavih vrsta voćaka često je izaziva, najčešće na presecima, koji ne mogu brzo da zarastu.

Do njene pojave može doći i zbog izmrzavanja na deblu ili rakljama i ramenim granama ili zbog mehaničkih povreda izazvanih prilikom obrade zemljišta, berbe plodova i slično.

Kako je lečiti?

Smolotočina na voćkama može se lečiti samo ako nije uzela velikog maha. Lečenje se sprovodi tako što se žarište prvo pažljivo nožem odstrani sve do zdravog mesta, pa se onda dezinfikuje 5 % rastvorom plavog kamena ili 0,5 % rastvorom na bazi kaptana ili cineba, pa se posle rana premaže kalem voskom. U nedostatku kalem voska rane se mogu premazati lanenim uljem, kojem prethodno treba dodati malo čađi, odnosno gara.

Posle toga svako stablo pođubriti sa po kilogram - dva kombinovanog mineralnog đubriva, sa što manje sadržaja azota, pa onda zemlju prekopati ili izriljati da bi se đubrivo zatrpalo. Pored toga, ovako lečene voćke u toku vegetacije treba redovno štititi i od najčešćih bolesti i štetočina, prskanjem odgovarajućim preparatima.