• Zaštita voćnjaka
  • 10.11.2018. 14:30

Sprečimo štete od zečeva u voćnjacima

Zečevi mogu u potpunosti da unište mlade voćne sadnice. Zaštita sadnica i mladih stabala nije jednostavna, posebno u godinama kada je zima oštra i zečevi teško dolaze do druge hrane.

Foto: Pixabay/skeeze
  • 622
  • 55
  • 0

Svake godine se susrećemo sa štetama koje pričinjava zec na voćnim sadnicama. Njegovom napadu najviše su izložene mlade sadnice. Ove male, simpatične životinjice gule koru mladih voćnih sadnica, jedu mlade, vršne grančice i pupoljke. Tokom zime, kada sneg prekrije voćnjak, mlade sadnice predstavljaju zimsku poslasticu. U stanju su da u potpunosti unište mlade, tek posađenje sadnice. Najviše stradaju sadnice jabuke i kruške. Voćna stabla starija od 12 godina odrvene. Takva stabla su manje izložena napadu.

Zečevi u potpunosti mogu da unište mlade sadnice

Zečevi jedu biljnu hranu i kada sneg sve prekrije, dostupne su im mlade voćne sadnice, žbunje. Osim jabuke i kruške, zečevi vole da glođu koru na sadnicama šljive, kajsije, lešnika i gloga.

Imamo predstavu da je zec mala, simpatična životinja, ali zec se može dići na zadnje noge i ispružiti uz sadnicu do visine od jednog metra. Skroz mlade voćne sadnice mogu preseći tako da izgleda kao da ih je neko presekao makazama.

Koru na sadnici može da uništi kružno oko korenovog vrata. Na taj način prekidaju se putevi biljnih sokova i sadnica propada.

Mlade sadnice, ukoliko ne propadnu, često su toliko oštećene da se stablo teško oporavlja, slabo se razvija. Kod mladih stabala koja su počela plodonositi dolazi do prestanka plodonošenja.

Zaštita voćnih sadnica od zeca

Najčešći način zaštite voćnih sadnica je postavljanje mehaničkih prepreka. Male voćnjake je potrebno ograditi mrežastom žicom. Prilikom postavljanja dobro je ukopati deo žice do 30 cm, a iznad zemlje visina treba da je najmanje 100 cm. Optimalna visina žičane ograde iznad zemlje je 130 cm.

Ukoliko je broj voćnih stabala veći tada se vrši pojedinačna zaštita svakog stabla. Na tržištu se mogu pronaći namenske mreže, a mogu se koristiti i razna priručna sredstva. Kao zaštitu možemo koristiti kukuruzovinu, papir od papirnih vreća, karton, grane zimzelenih vrsta, plastične boce.

Grane zimzelenih vrsta se vežu za stablo od ramenih grana pa do zemljišta. Treba obratiti pažnju da iglice budu okrenute prema dole.

Plastičnim bocama se odreže dno i vrh. Dobićemo plastičnu cev koju navlačimo na mladu voćnu sadnicu bez razgranjenja. Te cijevi se omotaju kanapom da se učvrste. Ukoliko sadnica ima razgranjenja, razrežite dobijenu plastičnu cev uzdužno. Ovako razrezana cev se lako otvara i postavlja oko stabla.

Iskustvo starih voćara je da zečevi ne vole miris pelina, pa tom biljkom omotaju stabla mladih sadnica, a po novom voćnjaku sade pelin.

Zečevi ne vole ni miris pasa, pa se iz tog razloga oko sadnica postavljaju pseće dlake, ukoliko nemate psa koji je čest gost u voćnjaku. Ni miris vune koja se raspada nije privlačan za zečeve.

Danas se u poljoprivrednim apotekama mou pronaći brojni bio repelenti. Prednost repelenata je što su laki za primenu, a nedostatak što su efikasni tokom blažih zima, kada nema snežnog pokrivača i kada je napad zečeva slabiji.

Platnene trake koje se vežu za grane mogu se premazati katranom.

Sami napravite repelent

I sami možemo pripremiti prirodne repelente. Iskoristiti sve čiji miris zečevi ne podnose. Užegla mast, ustajala krv, goveđa balega su visoko na tom spisku. Najbolji repelent se dobija kada sve te sastojke pomešamo, možemo dodati i pseću dlaku, dodamo malo tople vode kao bi razredili smesu i omogućili bolje razmazivanje. Ovom smesom dobro premazati stablo i grane sve do visine od 130 cm.

Obratite pažnju da u godinama sa mnogo snega zečevi hodaju po površini snega i mogu da oštete i više delove krošnje. Tada visinu koju treba zaštiti računamo od površine snega, a ne od površine zemlje.


Tagovi

Zaštita voćnjaka Prirodni repelent Zečevi Mlade sadnice Zec


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi