Šta je važno znati kod izbora mašina i opreme za uzgoj leske?

Kako odabrati odgovarajuće mašine i opremu, koja po kapacitetu i ceni odgovara veličini plantaže lešnika - pitanje je koje proizvođači postavljaju prvo sebi, a onda i onima koji imaju više znanja i iskustva. 

"Da bismo dali pravi odgovor i preporuku, treba da znamo kolika je trenutna površina zasada leske, kolika se još površina planira zasaditi u narednih desetak godina, koja je površina na kojoj je u planu obavljanje usluga drugim proizvođačima, koji je razmak redova, gajeni oblik i konfiguracija terena kao i karakteristike mašina, koje proizvođač već poseduje", uvodi nas u tematiku mr.sc. Mijo Tokić, stručni savetnik za mehanizaciju iz kompanije Agro-tok d.o.o.

Održavanje površina u zasadu

Kako navodi, za održavanje površine u zasadu i zaštiti od bolesti i štetočina trebam da imamo tri mašine - mašinu za površinsku obradu, malčer sa bočnim diskom kao i atomizer za zaštitu. 

Mašina za površinsku obradu

Ova je mašina potrebna u prvih tri do pet godina uzgoja, a može biti površinski kultivator, gruber ili kratka tanjirača. "Treba izbegavati freze i klasične tanjirače, jer freza pojačava eroziju i kvari strukturu zemljišta, a klasična tanjirača nabacuje zemlju na sadnice, što kasnije pravi mnoge probleme", savetuje.

Malčer s bočnim diskom

Ova vrsta malčera služi za održavanje zatravljene površine i koristi se nakon tri do pet godina. Širinu zahvata malčera treba podesiti prema snazi traktora kojim raspolažemo i prema razmaku između redova. "Najbolje je da se celi razmak zahvati u dva prohoda, odnosno u jednom krugu. Pri tome treba računati na preklop na sastavima tj. 20 - 50 cm u jednom krugu", precizira ovaj stručnjak. 

Atomizer za zaštitu

Atomizer za zaštitu izabere se prema veličini plantaže i udaljenosti mesta za unos vode (bunar, hidrant, potok i sl.). "Za malu površinu i bliži unos vode izabraćemo nošeni atomizer jer je značajno jeftiniji od vučenog i lakši za manevrisanje. Za veće zasade i kod udaljenijeg unosa vode kao i za veće strmine, odabraćemo vučenu mašinu. Trebalo bi voditi računa da krošnje u zasadu za 12-15 godina pobegnu u visinu pa obični atomizeri ne mogu kvalitetno da zaštite gornji deo krošnje, gde je rod najveći", preporučuje. 

Kupljenje plodova

Kada je reč o kupljenju plodova, koriste se vučeni i samohodni kombajni različitih veličina i vrste dodatne opreme. "Nameće se logičan zaključak da se za male površine koriste vučene mašine, a za veće samohodne, ali je teško odrediti preciznu granicu", naglašavaju iz Agro-toka.

Samohodni kombajn za kompletan posao traži samo jednog radnika - vozača, dok kod vučenog to može biti od dva do 10 ljudi. Iz ovoga proizlazi da je dostupnost i cena ljudskog rada glavni kriterijum za odabir tipa mašine. Pri radu vučenim kombajnom potrebni su nam radnici koji grabuljama skupljaju plodove u trake, vozača traktora, dve osobe na usisnim crevima i jednu osobu za zamenu i vezivanje džakova.

"Da bismo smanjili broj radnika, možemo mašinski formirati traku s kombinacijom - prednja traktorska četka i zadnji ventilator, istovremeno priključeni na traktor snage 80-100 KS. Možemo zameniti i dva radnika na usisnim crevima, ako na bočnu stranu vučenog kombajna postavimo bočnu četku za skupljanje iz trake i usis u kombajn. Takođe, možemo osobu koja vezuje džakove zameniti prikolicom za pretovar, koju vuče kombajn.

Kada saberemo cene traktora, vučnog kombajna, prednje četke, usisivača i bočne četke, vidimo da je isplativije raditi sa samohodnim kombajnom. "Facma", najpoznatiji i najveći svetski proizvođač mašina i opreme za sakupljanje i primarnu preradu lešnika, nudi izbor kombajna za sve veličine plantaža", zaključuje.

Prema egzaktnim ispitivanjima na PP Orahovica, cena kupljenja po kilogramu ili hektaru dvostruko je niža sa samohodnim kombajnom u odnosu na vučeni, a prema proračunima stručnjaka iz Agro-toka ručno kupljenje je u odnosu na mašinsko, skuplje dva do pet puta (zavisno od uzrasta, rodnosti i uređenosti zasada).

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor