Temperature tokom vegetacije imaju jak uticaj na intenzitet fotosinteze, rast mladica i plodova, a posebno dozrevanje.
Rasprostranjenost i uzgoj pojedinih vrsta i sorti voćaka određeni su velikim delom stepenom prilagođenosti klimatskim prilikama u pojedinim regijama i podregijama, odnosno, njihovim specifičnim reagovanjem prema klimi, piše prof.dr.sc. Ivo Miljković u knjizi "Opšte voćarstvo".
Ističe da od klimatskih elemenata, najveće značenje imaju temperature - apsolutne minimalne, apsolutno maksimalne, srednje godišnje, srednje u razdoblju vegetacije pa čak i tokom pojedinih fenofaza, kao na primer u vreme cvetanja i oplodnje, u vreme intenzivnog rasta ploda i mladica, za vreme dozrevanja plodova itd.
Kada je reč o letnjim, visokim temperaturama, one kod nekih voćnih vrsta mogu počiniti štete jer izazivaju palež na lišću i plodovima. Kao vrlo osetljive u tom kontekstu ističu se kruška, šljiva, orah i ogrozd. Palež lišća povećan je u uslovima niske relativne vlažnosti vazduha i uz deficit vlage u zemljištu.
Kod temperature više od 34°C često se pojavljuje palež lišća krušaka, a vrlo osetljive sorte su viljamovka, konferens, boskova bočica, klapov ljubimac, dilova maslenka. Uz temperaturu od 36°C i nisku relativnu vlažnost vazduha često se pojavljuje palež na lišću jabuka i šljiva. Javlja se i na plodovima kada su jače izloženi sunčevoj svetlosti - zagrevanju, a naročito posle prskanja po toplom vremenu. Na lišću oraha do paleži dolazi ako pređu 38°C.
Temperature tokom vegetacije imaju jak uticaj na intentzitet fotosinteze, rast mladica i plodova, a posebno dozrevanje. Stoga pri oceni spoljnih uslova za uzgoj voćaka posebno je važno poznavati klimatske prilike u vreme cvetanja, odnosno prognoze i procene rokove kako bi se moglo, na osnovu analize klimatskih prilika, sagledati hoće li u doba cvetanja klimatskih prilika biti povoljne za oplodnju ili će ona, a time i rodnost zbog nepovoljnih klimatskih prilika, izostati.
Miljković kaže da je prognoziranje moguće ako se poznaje suma srednjih dnevnih temperatura do početka cvetanja voćaka.
Kvalitet plodova kod jedne od najraširenijih sorta šlijve - požegača, uveliko zavisi od temperature u doba njihovog rasta i dozrevanja, odnosno tokom juna, jula i avgusta. Ako je, navodi Miljković, srednja mesečna temperatura u navedena tri meseca viša od 20°C, tada dolazi do prisilnog dozrevanja plodova pa oni ostaju sitniji, bez sivo-pepeljaste voštane prevlake koja se još naziva pepeljak ili mašak. Takođe, sadrže manje šećera, a više kiseline.
Najbolji kvalitet šljive požegače postiže se na područjima gde srednje temperare u letnjim mesecima iznose od 18 do 20°C. Vrlo dobra je sigurna i u uslovima od 17 do 18°C, a nešto lošija, ali još uvek zadovoljvajuća u onima od 16 do 17°C dok je vrlo loša ako su niže od 16°C. Podseća i da na kvalitet utiču i drugi faktori kao što su svojstva zemljišta, agrotehnika i pomotehnika.
Podatke o sumi srednjih dnevnih, ali i srednjih mesečnih temperatura za svaku regiju kao i druge klimatološke podatke, možete pratiti na stranicama Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Kada je reč o zimskim sortama jabuka, njihov kvalitet najviše zavisi od temperature u doba dozrevanja, odnosno u avgustu. Ako ona u proseku iznosi više od 21°C, tada dolazi do prisilnog sazrevanja pa meso ostaje sunđerasto i bez harmoničnog odnosa između kiseline i šećera, a posledica toga je lošija skladišna sposobnost ploodva. To je pogotovo jako izraženo u područjima s niskom relativnom vlažnosti vazduha.
Kasne zimske sorte krušaka zahtevaju tople i vlažne jeseni jer kasnije dozrevaju. Gde su takvi uslovi, Miljković savetuje navodnjavanje.
Tagovi
Autorka
