Stajnjak u jesen izaziva glodare

Iako jesenje đubrenje voćnjaka povećava nivo humusa u zemljištu i pospešuje vegetaciju, odnosno rast i razviće plodova, drvne i lisne mase tokom proleća, stajnjak u jesen može da izazove i glodare, koji najčešće u nedostatku hrane traže nesvarena semenca ili druge hranljive materije u izmetu stoke. Nažalost, tu se nekad ne zaustavljaju, pa se dešava da oštete koren i stablo sadnica voćki.

Duboko zaoravanje stajnjaka

Stručnjak za voćarstvo PSSS Kragujevac Biljana Milosavljević kaže je jedino rešenje u odbrani protiv glodara duboko zaoravanje stajnjaka u zemljištu:

"Stajnjak je dobar da se unosi, naročito u jesen, ali jedina preventivna mera jeste da se duboko zaore u zemljištu, da bi se napravio rastresit sloj, odnosno vazdušni režim za mikroorganizme koji ostaju u stajnjaku ili kada se primete glodari da se postave klopke".

Najbolji goveđi stajnjak

Da li će se glodari pojaviti zavisi najčešće od sastava i vrste stajnjaka, da li je to goveđi, ovčiji, svinjiski ili kokošiji koji je najjači. Takođe, zavisi i od toga koliko se stajnjaka unosi, koliko često; da li se unosi svake godine ili svake treće, zatim od karakteristika zemljišta; kiselosti, bogatstva humusom i slično.

"Najbolji stajnjak za svako voće je goveđe, on je najboljeg sastava i sa njim je najmanja opasnost za glodare u svakom slučaju", ocenjuje Milosavljevićeva.

Voditi računa o količini stajnjaka

Dok glodari, poput dugorepog miša, oštećuju koren i koru ispod površine, što prouzrokuje da stabla u proleće imaju sitno lišće ili se jednostavno čitava biljka osuši, dubokim zaoravanjem stajnjaka najefektivnije se unose kalijumova, fosforna i kompleksna đubriva, sa ostalim hranljivim stastojcima u dublje slojeve zemljišta i samim tim bivaju nedostupnija glodarima, nego kada su na površini zemljišta. Čak i tada treba voditi računa da je za mlado voće potrebno manje stajnjaka, nego za ono koje je u punom rodu. S druge strane, mnogi voćari pribegavaju i veštačkim đubrivima.

Treba voditi računa da je za mlado voće potrebno manje stajnjaka

"Neko stavlja stajsko, neko veštačko đubrivo, neko i jedno i drugo, ali ne treba preterivati. Kada se u jesen stave, na primer, oba tipa đubriva, voćka može u proleće krenuti rano sa vegetacijom. Tada dolazi do pucanja grana i grančica, pa to može biti jedna od opasnosti", napominje Milosavljevićeva.

Đubriti u proleće?

Ako se ipak odluče za veštačka đubriva, poljoprivrednici treba da imaju na umu da u ovom periodu treba da koriste mineralna đubriva, koja u sebi ne sadrže ili imaju mali procenat azota, dok je sadržaj kalijuma i fosfora povećan.

"Prema mom mišjenju, najbolje je đubrenje, naročito stajnjakom, u jesen, dok je u proleće potrebno uraditi samo prihranu. Ukoliko se pojave glodari, dovoljno je duboko zaorati stajnjak i ne brinuti", zaključuje Biljana Milosavljević.

Foto: Seaq68 / Pixabay, Julijana Kuzmić