Šupljikavost lišća: Patogen preživljava u pukotinama grana i pupoljaka

Gljivica Stigmina (Clasterosporium) carpophila napada koštičave vrste voća (trešnja, višnja, šljiva, breskva, kajsija). Simptomi napada se javljaju na listu, pupoljcima, mladarima i plodu, navodi stručnjak za zaštitu bilja Poljoservisa Knjaževac Živorad Jovanović.

Na listu se pojave crvenkaste pege sa tamno mrkom ivicom i hlorotičnim oreolom. Tkivo unutar pega odumire i ispada, pa list dobija rupičast izgled. Broj pega na jednom listu može biti čak do nekoliko desetina i u tom slučaju lišće opada. Kod oštećenih listova je smanjena fotosinteza. Ako se zaraza proširi na lisnu dršku dolazi do prevremenog opadanja lišća.

Na plodu kod višnje i trešnje gljivica prodire sve do koštice i dovodi do truljenja ploda. Kod kajsije i breskve pege su crvene boje. Kasnije plodovi dobijaju kraste i bradavice mrkocrvene boje. Ispod pega se formira plutani sloj kojim se sprečava prodiranje patogena. Veličina plodova se ne smanjuje, ali se gubi tržišna vrednost, ističe Jovanović.

Tretman sredstvima na bazi bakra

Na mladarima se javljaju pege kao i na listu. Iz pega na mladarima i pupoljcima se stvaraju rak rane sa smolom. Patogen prezimljava u pukotinama na granama i pupoljcima. U proleće, posle produženog vlažnog vremena dolazi do klijanja spora i zaražavanja lišća i mladara. Optimalne temperature za širenje zaraze su od 15 do 27ºC.

Kod suzbijanja prouzrokovača šupljikavosti lišća najbitniji period je jesen i proleće. Kada opadne više od 70 odsto lišća, zasade tretirati bakarnim sredstvima: aktivne materije bakar oksihlorid ili bakar hidroksid ili bakar oksid, savetuje knjaževački stručnjak.

Kako sprečiti šupljikavost lista šljive?

Kako smo ranije pisali, u jako kišovitoj godini bolest je teško u potpunosti zaustaviti, isključivo ako se uselila u zasad, jer je tada njen infektivni potencijal visok. Treba nastojati prskanja obaviti pred kišu ili ako dopusti vreme u početku kiše.