Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Koštičavo voće
  • 10.07.2022. 10:00

Šupljikavost lista - bolest koju ne treba olako shvatati

Stigmina carpophila će se sigurno pojaviti u zasadima u kojima nije bilo nikakvih mera zaštite što i jeste slučaj u mnogim dvorištima, pa i manjim voćnjacima.

Foto: Bojan Kecman
  • 146
  • 25
  • 0

U zasadima koštičavih voćnih vrsta, u kojima nisu obavljane adekvatne zaštitne mere, već u ranoj fazi vegetacije došlo je do pojave šupljikavosti lista voćaka. Bolest je najviše prisutna na stablima šljiva koja preovladava u zasadima i okućnicama.

Šupljikavost lista, Stigmina carpophila, koštičavog voća uopšte nije bolest koju treba olako shvatiti. Napada sve koštičave voćne vrste, dakle, šljivu, trešnju, višnju, kajsiju, breskvu, nektarinu, a imajući u vidu da se, naročito u dvorištima, može naći poneko stablo, često dolazi do situacija da dolazi do sušenja stabala, čak iako su dobro razvijena i rodna.

Opadanje lisne mase

Simptomi su u vidu crveno-smeđih pega sa tamnijim rubom koji na kraju ispada i dolazi do stvaranja okruglih rupa na listu jer je došlo do odumiranja tkiva. Na plodovima šljiva dolazi do stvaranja braonkastih pega, a kod breskve i nektarine, plutastog tkiva koje uzrokuje deformaciju ploda.

Na plodovima šljiva dolazi do stvaranja braonkastih pega

Najveći problem je u tome što, u slučaju jačeg napada, može da dođe do opadanja lisne mase što, ako kraj leta i početak jeseni budu kišni, dovodi do novog listanja zbog čega biljka nepripremljena ulazi u zimu, a time postoji opasnost od izmrzavanja stabla.

Bolest će se sigurno pojaviti u zasadima u kojima nije bilo nikakvih mera zaštite što i jeste slučaj u mnogim dvorištima, pa i manjim voćnjacima. Ako bude duži sušni period na stablima se vide rupice na listovima upravo zbog toga što se zaštita nije obavljala tokom kišnog perioda kada su idealni uslovi za razvoj bolesti.

Stalna zaštita

Suština zaštite jeste u tome da se na stablu i pupovima održi sloj zaštitnih sredstava koji će da spreči klijanje spora gljivice što znači da bi, ubrzo nakon berbe, trebalo obaviti tretman bakarnim sredstvima koja sprečavaju njihov razvoj.

Drugo prskanje bakrom ili organskim sredstvima trebalo bi obaviti u jesen

Osim bakra mogu da se koriste i fermentisani ekstrakti kvasca, crvenih i smeđih algi i joda, koji takođe onemogućavaju razvoj gljivica, a imaju i odličan efekat na moniliu. Ova sredstva dozvoljena su u organskoj proizvodnji, bogata su organskim azotom i ugljenikom i nemaju karencu.

Šupljikavost lišća: Patogen preživljava u pukotinama grana i pupoljaka

Drugo prskanje bakrom i navedenim organskim sredstvima trebalo bi obaviti u jesen i rano u proleće, do bubrenja pupoljaka, a posle cvetanja nije dozvoljeno prskanje bakarnim preparatima jer dolazi do paleži lista i ploda, dok se sredstva na bazi algi, joda i kvasca mogu koristiti tokom cele vegetacione sezone.


Foto prilog


Tagovi

Šupljikavost lista Smeđe alge Zelene alge Bolest voća Zaštita voća Bolest šljive Stigmina carpophila


Autor

Bojan Kecman

Više [+]

Dipl.inž.poljoprivrede Bojan Kecman specijalizovan je za integralnu i organsku proizvodnju i zaštitu voća i povrća. Takođe se bavi voćarstvom, uzgaja kruške, šljive i crvenu ribizlu.