Svi znamo da je ukusna, ali znate li zašto je dobro jesti breskve?

Breskva (Prunus persica) koštičava je voćna vrsta koja pripada porodici ruža Rosaceae. Poreklo vodi iz Kine, a u Evropu je stigla preko Persije, današnjeg Irana, te je deo latinskog imena tako i dobio naziv. U naše su ih krajeve doneli Rimljani u III i IV veku prenijevši ih od Grka, a oni od Persijanaca. Dugo vremena se plod ove voćne vrste nazivao "persijska jabuka". Najveći proizvođač u svetu je Kina, zatim sledi Španija, Italija pa Sjedinjene Američke Drave.

Na našem području, uzgajaju se uglavnom stone sorte za svežu upotrebu, a prinos značajno varira iz godine u godinu zavisno od vremenskih uslova naročito prolećnih mrazeva i dužine sušnog perioda.

Glavni izazovi u uzgoju su:

• kasni mrazevi (mraz u proleće znatno ošteti cvetove i umanji rod)
• bolesti i štetočine (potrebno je redovno i preventivno primenjivati kompletnu zaštitu od štetnih insekata i naročito od patogena koji izazivaju oboljenje kovrdžavosti lista breskve (Taphrina deformans) i sušenje grančica (Monilia laxa).

Kovrdžavost breskve prisutna u svakom dvorištu: Suzbija se isključivo preventivno

Teško ju je očuvati na okućnici zdravom, pa je mnogi uklone nakon višegodišnje borbe.

Ljuštiti ili ne

U letnjim mesecima u borbi sa visokim temperaturama, koje iscrpljuju organizam, pored drugog sočnog voća nezamenjiva je i breskva. Osim što deluje osvežavajuće ima brojne zdravstvene prednosti zahvaljujući bogatim nutritivnim osobinama koje poseduje. Izuzetno su bogate vitaminima i lako probavljive, ali i zasitne te nas preventivno štite od raznih oboljenja. Zovu je kraljicom plaže zbog lakog konzumiranja.

Magistar prehrambene tehnologije i akademski specijalista nutricionizma Alma Milak, navodi kako je jedno od čestih pitanja da li breskvu treba ljuštiti pri konzumaciji, ili ipak ne. Odgovor se, kako kaže, ogleda u činjenici da je ogromna količina prerađene hrane deficitarna vlaknima što narušava vašu crevnu floru.

"Breskve mogu doprineti zdravoj probavi, jer jedna voćka srednje veličine sadrži oko 2,4 grama vlakana, od čega je otprilike polovina rastvorljiva, dok je druga polovina nerastvorljiva. Nerastvorljiva vlakna dodaju volumen vašoj stolici i pomažu u kretanju hrane kroz creva, smanjujući verovatnoću zatvora. Tako da, dobro je operite mlakom vodom i prijatno", pojašnjava Milak.

Odličan je izbor za letnju ishranu jer se lako kombinuje sa mnogim namirnicama pa je na jelovniku svakodnevno. Breskva je relativno niskokalorično tropsko voće koje sadrži vitamine C, A, B skupine i minerale K, P, Mg i druge.

100 g sveže breskve sadrži oko:

• energija - 40 kalorija
• voda - 89 g
• ugljeni-hidrati - 9,5 g
• prirodni šećeri - 8 g
• vlakna - 1,5 g
• proteini - 0,9 g
• masti - 0,3 g
• kalijum - 190 mg
• magnezijum - 10 mg
• fosfor - 22 mg
• vitamin C - 6-7 mg
• vitamin A - 16 mg

Njen značaj se ogleda u tome što hidrira organizam jer sadrži mnogo vode. Vlakna pomažu varenju i radu creva. Kalijum doprinosi normalnoj funkciji mišića i nervnog sistema. Vitamin C i antioksidansi štite ćelije od oksidativnog stresa. Ima malo kalorija pa je pogodna i kao voće u ishrani kod kontrole telesne težine, prirodni šećeri daju energiju.

Saveznik u prevenciji očnih oboljenja

Konzumiranjem jedne breskve dnevno unosi se oko 20% preporučene dnevne doze vitamina C jednog od najmoćnijeg zaštitnika imunološkog sistema. Breskve mogu biti moćni saveznici u prevenciji katarakte kao i drugih očnih oboljenja, ujedno ojačavaju kapilare te preventivno deluju na pojavu malignih oboljenja.

S obzirom da obiluju kalijumom i vodom mogu pomoći u borbi protiv bubrežnog kamenca.

Najviše se koriste u međuobroku kao užina u svežem stanju samostalno, ali se mogu pripremati na razne načine. Dodatak su voćnim salatama, sladoledu, jogurtu, smutiju, voćnim koktelima, kolačima, ali ima i novih slučajeva grilanja na roštilju, ipak priznat ćete da su najslađe i najdraže sveže zbog svog jedinstvenog umereno slatkog i kiselog ukusa.

^{*Naslovna fotografija: Alma Malik/Danijela Plavšić}

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor