U jesenjem đubrenju voćnjaka nije potreban azot?

Jesenje đubrenje je od izuzetne važnosti za voćnjake, jer se procesi u voćnim stablima ne zaustavljaju posle berbe. Voćke tada kreću sa prilagođavanjem na zimske uslove sve dok temperatura ne padne ispod 10ºC, kada ulaze u fazu zimskog mirovanja.

U ovom periodu akumuliraju se hranjive materije do potpunog opadanja listova. Biljka ih intenzivno usvaja, jer će joj one biti neophodne da pokrene vegetativne procese na proleće. Skladište se šećeri i aminokiseline, ali i minerali. U samom stablu se smanjuje sadržaj vode. Izbalansirna prihrana u ovom periodu omogućuje voćnim stablima da prezime bez gubitaka, u proleće formiraju više plodova, a utiče i na njihov kvalitet i povećava prinos.

Nisu potrebna azotna đubriva

U jesen obavljamo berbu plodova, opada lišće, a mladari odrvene. Stablo nema potrebe za azotom kao u toku vegetacije. Ovaj mineral aktivira rast korena, mladara, listova i prvi se unosi u zemlju u proleće.

Zato je sada vreme za primenu đubriva koja su bogata fosforom, kalijumom i brojnim mikroelementima, kao i organskim.

Fosfor doprinosi nastanku složenih aminokiselina i njihovom deponovanju. Kako nije rastvorljiv u vodi, najbolje je da se dodaje prilikom okopavanja do dubine od 15 cm.

Imunitet stabla, nakupljanje šećera i dozrevanje plodova je pod dejstvom kalijuma. Neophodan je kako bi se voćka odbranila od nepovoljnih uticaja okoline.

Osim mineralnih, možemo dodati organska đubriva i drveni pepeo, kao i kompost, zreli stajnjak, humus, glistenjak. Oni obogaćuju zemljište potrebnim hranjivim materijama, poboljšavaju njegove karakteristike, strukturu, propusnost za vodu i vazduh. Stajsko je bogato hranjivim materijama i poboljšava fizička svojstva zemljišta.

Bogat fosforom i kalijumom pepeo od drveta je odličan za prihranu u ovom periodu. Sadrži i gvožđe, bakar, kalcijum, bor i brojne druge neophodne elemente.

Primena đubriva

Unošenje se obavlja u plitkom površinskom sloju zemljišta, a koren se rasprostire u dubinu. Što je dublje kopanje, to može doći do većeg oštećenja korena. Zbog toga uneto đubrivo ostaje u površinskom sloju.

U jesen se primenjuju organska, mineralna i kombinovana đubriva. Kada su u pitanju organska, za mlada stabla ih dodajemo u količini od jedne kante (misli se na kantu od 10 l, op.a.), dok se za starija stabla ta količina povećava i do pet kanti.

Efikasan način obogaćivanja zemljišta oko stabala je setva zelenišnog đubriva, a izuzetno korisno se pokazala gorušica, koja ima i zaštitnu ulogu. Ove biljke možemo uzgajati gotovo tokom cele godine i njihovom primenom obogatiti zemljište organskom masom. Setva se obavlja u krugu oko stabla, zatim se zelena masa pokosi i ostavlja kao malč koji postepeno oslobađa hranljive materije i minerale.

Gorušica je čistač zemljišta - koristi se kao zelenišno đubrivo i biopesticid

Od mineralnih se preporučuje primena fosfornih i kalijumovih đubriva, a kako smo već rekli, treba izbegavati primenu azotnih jer produžavaju vegetaciju i lakše dolazi do izmrzavanja. Kod kombinovanih formulacija uzeti ona koje imaju manji sadržaj azota, a veći sadržaj fosfora i kalijuma.

Količine prilagodite kvalitetu zemljišta, starosti i rodnosti stabala.

Koštičavim voćkama sada treba dodati kalcijum jer je neophodan za stvaranje semenih koštica. U slučaju nedostatka ovog minerala dolazi do otpadanja cvetova pre oplodnje.