U voćnjacima uočena kruškina buva: Kako je suzbiti?

U zasadima kruške u toku je intenzivno piljenje larvi druge letnje generacije obične kruškine buve, a aktuelna je i zaštita od gljivičnih oboljenja, upozoravaju iz Prognozno- izveštajne službe zaštite bilja (PIS).

Na severnim obroncima Fruške gore zasadi krušaka se nalaze u fazi od prečnik ploda do 40 mm do faze plodovi oko polovine krajnje veličine. U narednom periodu se očekuje početak berbe Junske lepotice.

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je dominantno prisustvo mlađih larvenih stupnjeva obične kruškine buve (Cacopsylla pyri). Sa ciljem njenog suzbijanja, proizvođačima se preporučuje primena insekticida na bazi aktivne materije spinetoram u količini 0,3-0,4 kg/ha (karenca sedam dana).

Kako smo ranije pisali, kruškina buva izaziva kako primarne, tako i sekundarne štete na voću. Primarnu štetu prave larve sišući biljne sokove na mestima gde su se izlegle, odnosno mladarima, lišću, plodovima. Dovode do deformacije (kovrdžanja) listova, plodova, a kasnije i do nekroze pupoljaka i listova. Larve luče mednu rosu koja je odlična podloga za razvoj gljiva čađavica.

Prisutna krastavost i pegavost lista

U prethodnom periodu registrovane su velike količine padavine koje su uz visoke temperature stvorile povoljne uslove za infekciju od strane gljive prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina), kao i gljive prouzrokovača sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri).

Sa ciljem zaštite od navedenih patogena, proizvođačima se preporučuje primena fungicida na bazi aktivne materije fluksapiroksad+difenokonazol u količini 1,2 l/ha (karenca 35 dana i moguća je primena u zasadima sa kasnim sortimentom).

Prilikom primene pesticida se obavezno treba pridržavati karence. U zasadima gde je počela berba ili se ona očekuje uskoro, ne preporučuje se primena pesticida.