Uzgoj dinje u plasteniku: Koju sortu odabrati i kako je negovati?

Dinja je ukusna i aromatična voćka koja se sve češće uzgaja u plastenicima, jer kontrolisani uslovi omogućavaju postizanje visokih prinosa i kvalitetnih plodova. Ipak, i ovakav uzgoj zahteva pažljivo planiranje, pravilnu negu i poznavanje specifičnih zahteva ove biljke.

Uzgoj u plasteniku može biti vrlo isplativ ako se pridržavate pravilnih agrotehničkih mera. Izbor odgovarajuće sorte, pravilna nega i pažljivo praćenje zrelosti plodova ključni su za postizanje kvalitetnog roda.

Najpoznatije sorte dinja za uzgoj u plasteniku su:

Galia - poznata je po svojoj slatkoći i aromatičnosti. Plodovi su okrugli, s mrežastom korom i svetlozelenom bojom. Popularna je zbog svoje prilagodljivosti uzgoju u plastenicima.

Cantaloupe je prepoznatljiva po svojoj hrskavoj i sočnoj mesnatoj masi. Ima karakterističnu mrežastu koru i narandžastu unutrašnjost. Ova sorta je vrlo cenjena zbog svoje arome i visokog sadržaja vitamina.

Honeydew dinje imaju glatku, svetložutu koru i slatku, svetlozelenu mesnatu masu. Ova sorta je idealna za uzgoj u plastenicima jer zahteva toplo okruženje.

Piel de Sapo je španska sorta poznata je po svojoj eliptičnoj formi i zelenoj kori s tamnim pegama. Meso je slatko i sočno, a sorta je otporna na bolesti, što je čini pogodnom za uzgoj u plastenicima.

Nega tokom uzgoja

Tokom uzgoja dinja u plasteniku potrebno je obratiti pažnju na izbor supstrata jer zahtevaju dobro drenirani, plodni supstrat s pH vrednošću između 6,0 i 6,8. Koristite kvalitetnu zemlju bogatu organskom materijom ili smesu za uzgoj povrća.

Dinje su toploljubive biljke koje zahtevaju temperaturu između 25°C i 30°C tokom dana, te ne manju od 18°C noću. Vlažnost vazduha treba da bude umerena (oko 60-70 odsto) kako bi se sprečilo pojavljivanje gljivičnih bolesti.

Zahtevaju redovno navodnjavanje, ali ne podnose prekomernu vlažnost. Zemlja treba da bude stalno vlažna, ali ne močvarna. Izbjgavajte kvašenje listova kako ne biste podstakli razvoj bolesti. Zahtevne su i u pogledu hranljivih materija, pa tokom rasta koristite balansirana đubriva s višim udelom kalijuma u fazi plodonođenja. Fosfor je važan za razvoj korena, a azot za rast biljke.

Upotreba bumbara za oprašivanje u proizvodnji paradajza: Zašto su isplativi?

U plastenicima, gde nema prirodnih oprašivača (poput pčela), potrebno je sprovoditi ručnu oplodnju. Muške cvetove (koji imaju tanku stabljiku) treba ubrati i njihovim prašnicima oprašiti ženske cvetove (koji imaju mali plod ispod cveta).

Dinje se obično uzgajaju na jednu stabljiku, a bočni izdanci se uklanjaju kako bi se podstakao rast glavnog stabla i plodova. Ostavite dva do tri ploda po biljci kako bi bili kvalitetniji.

Kada je spremna za berbu?

Prvo na šta treba obratiti pažnju je promena boje kore. Kod mnogih sorti (npr. Galia i Cantaloupe), dinja menja boju kore kada je zrela. Na primer, Galia postaje svetložuta, a Cantaloupe dobija intenzivniju narandžastu nijansu.

Zrele dinje imaju jak, slatkast miris koji se oseti na bazi ploda. Ako dinja miriše aromatično, verovatno je spremna za berbu. Jedan od znakova zrelosti je i omekšavanje vrha, kada lagano pritisnete gornji deo dinje (suprotno od stabljike), treba bi da bude blago omekšan. Ako je tvrd, dinja još nije zrela.

Kod zrele dinje, stabljika će početi da puca i odvaja se od ploda. Ako se stabljika lako odvaja, spremna je za berbu.

Dinje treba brati u ranim jutarnjim satima kada su hladne, a nakon berbe, mogu se čuvati na sobnoj temperaturi dva do tri dana kako bi postigle punu zrelost. Nakon toga, prenesite ih u frižider. Ne preporučuje se dugo čuvanje u frižideru jer gube aromu i teksturu.

Uživajte u uzgoju i bogatom rodu ove ukusne voćke! Pišite nam kako vi uzgajate dinje?