Prirodno stanište sibirske borovnice je od Kine i Rusije do Japana, ali je sve prisutnija i u Evropi. Ipak, najveći plantažni proizvođač je Kanada.
Haskap (Lonicera caerulea var. kamts-chatica) je do nedavno bila nepoznata vrsta. Nastali su brojni sinonimi za jagodičastu voćnu vrstu poreklom iz Sibira: sibirska borovnica, kozja krv, modra kozokrvina, kamčatska borovnica, majska jagoda.
Prirodno stanište joj je od Kine i Rusije do Japana, ali se u tim zemljama i dugi niz godina već tradicionalno uzgaja. U poslednje vreme, uzgoj se proširio i u neke druge evropske zemlje kao što su Slovačka i Poljska. Najveći svetski plantažni proizvođač ovog voća je Kanada sa oko 500 hektara pod ovom kulturom.
Haskap je listopadni grm, koji može da naraste od jednog do tri metra u visinu i 1,5 m u širinu. Može da doživi 25 do 30 godina. Biljka je vrlo otporna na niske temperature. Često prvi listovi počinju da se razvijaju ispod snega. Cveta rano i pri temperaturama ispod 0°C, dok se berba odvija u maju. U punom rodu, grm sibirske borovnice može dati od tri do pet kilograma ploda.
Plod haskapa je bobica duguljastog oblika, plavo ljubičaste boje, mase od jednog do dva grama. Odlikuje se slatko-kiselkastim ukusom. Sadrži izuzetno visoke količine vitamina A, C i E, kalcijuma, kalijuma i ima značajno antioksidativno delovanje. Plodovi su vrlo mekani i ne mogu se duže čuvati, ali su pogodni za izradu džemova, osvežavajućih pića i za dodavanje u sladolede i jogurte.
Haskap se plantažno uzgaja kao grm, a razmak između redova treba da bude tri metra, a unutar reda 1,5 metar.
Na jedan hektar dolazi 2.000 do 3.000 sadnica. Na okućnicama se može uzgajati kao živa ograda.
Preporučuje se sadnja dvogodišnjih ili trogodišnjih sadnica sa dobro razvijena tri do četiri izdanka i dobro razvijenim korenovim sistemom kasno u jesen ili rano u proleće. Za uzgoj haskapa idealan pH je od 5,5 do sedam. Ne podnosi zemljišta koja dugo zadržavaju vodu i na njima dolazi do propadanja biljaka.
Neophodno je sprovoditi navodnjavanje, kako bi se postigao dobar rast i razvoj biljke. Većina proizvođača haskapa u regionu uzgaja po principima ekološke proizvodnje. U prvim godinama najveći problem predstavljaju korovi, koje je potrebno mehanički odstranjivati, a nakon nekog vremena međuredni prostor se može zatraviti i kositi.
U plantažnom uzgoju u regionu zastupljene su evropske sorte: morena, zojka, wojtek, kao i kanadske: aurora, honey bee, borealis, tundra i indigo gem.
Autori: dipl. ing. agr. Marija Prnjak
Foto: Samiramay / Bigstock
