• Proizvodnja voća
  • 28.01.2018. 13:00

Uzgoj krušaka: Voćar i u devetoj deceniji

Nekada vodeći voćar u kombinatu Dragan Marković, Toma Stanišić danas uzgaja kruške.

Foto: Natasha G / Pixabay
  • 364
  • 23
  • 0

Voćarstvo je složena i osetljiva grana poljoprivrede, pa voćari moraju da imaju i znanja i iskustva da bi od svog voćanjaka ostvarili prsitojnu dobit. Početna ulaganja su velika, a na prvi dobar rod treba pričekati. Za savremeni zasad jabuke, na primer, potrebno je izdvojiti od 40-50 hiljada evra po hektaru.

Obrenovac bio poznat po proizvodnju jabuka

Obrenovac je pre nekoliko decenija bio poznat po proizvodnji jabuka, a plantaže poljoprivrednog kombinata A.D Dragan Marković bile su smeštene u selima Skela i Ušće.

"Obrenovac je pre nekoliko decenija bio jedan od najvećih proizvođača jabuke u Srbiji. Proizvodilo se od 15-22 hiljade tona godišnje. To je bila druga proizvodnja u Jugoslaviji, ali se o tome malo znalo", ističe voćar Toma Stanišić.

On je bio vodeći voćar u kombinatu Dragan Marković, a zahvaljujući njemu prinosi jabuka bili su veliki, a rod kvalitetan. Danas ovaj domaćin na svom imanju u Skeli ima mali voćnjak i u njemu više vrsta krušaka, pa se ima šta ubrati od leta do pozne jeseni.

"Najpre sam zasadio kupinu, ali zbog loše cene kupina je pokrčena, a ubačena kruška. Tu su za sada kruške, kajsije, breskve i trešnje. Dominantna sorta je viljamovka, prateća je butira, tu su još santa maria i kaluđerka. Rodnost je tokom protekle godine iznosila oko tonu i po kruške i oko 300 kilograma kupine", ističe ovaj voćar.

Mala upotreba hemijskih sredstava

Svoje veliko znanje i iskustvo, Toma Stanišić primenio je u svom voćnjaku. Malo je hemijskih tretmana, pa se gotovo može govoriti o ekološkoj proizvodnji.

"Pepeo od drveta koristim umesto đubriva, ostavljam ledinu koja se uklanja trimerom, tako da se od svih ostatka stvara nova organska materija, koja se kasnije mineralizuje i spada u jedan deo hrane. Proizvodnja nije intenzivna, ali se može reći da je u dobroj meri ekološka, iako se koristi bakar na početku vegetacije".

Nestandardno visoke temperature za ovo doba godine i česte oscilacije su pogodan period za razvoj patogena i bolesti koje štete biljakama. Toma Stanišić ističe da je zaštita prskanja neophodna upravo za ovakve vremenske periode.

"U svakom slučaju, voćkama ovaj period ne odgovara, jer od kako smo ušli u zimu tokom decembra, vremenske prilike su bile promenljiv, i često dolazi do smene toplog i hladnog vremena. Iako period mirovanja nije adekvatan, to ne bi trebalo da predstvalja veliki problem za voćke, jer su noći veoma hladne, te niske temperature usporavaju buđenje biljaka iz zimskog mirovanja", ističe Stanišić.

Navodnjavanje iz Save

Tomin voćnjak je na samoj obali Save, pa se savska voda koristi za navodnjavanje, a ovaj domaćin ima sistem i za odvodnjavanje, kada je to potrebno.

Voće koje ovde rodi ne ide u prodaju. Stanišići su velika porodica, pa se nešto pojede, a nešto posluži za pravljenje sokova i džema. Ipak najveći deo završi u rakiji.

Toma je već zakoračio u osamdesetu, ali i dalje najveći deo poslova u voćnjaku obavlja sam. Iza ovog domaćina je uspešna karijera i bogato životno iskustvo, a Toma ističe da čovek najpre treba da bude zadovoljan sa onim što ima, i ne traži mnogo više.

Foto: Natasha G / Pixabay


Tagovi

A.D Dragan Marković Voćnjak Voćari Proizvodnja voća Jabuke Kruške Kupine Breskve Šlijive Skela Ušće Obrenovac


Autorka

Mirjana Stepic

Mirjana je diplomirani novinar, dete sa sela i entuzijasta u duši. Novinarstvom se bavi od 2008.godine.