Povećani troškovi proizvodnje, pad cene voća i nesiguran otkup naterali su mladog Dušana Vasića iz Topole da posle devet godina u voćarstvu odluči da svemu tome doda ljute papričice.
Dušan Vasić je diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Topole. Pre nepune decenije kupio je imanje i voćnjak od skoro tri hektara pod šljivama, jabukama, breskvama.
Poslednje tri godine digitron je pokazivao da iz njegovih voćnjaka smeštenih na idiličnim padinama sela Vinča izlazi finansijska nula ili minus. Najpre je počeo da prerađuje jabuke u sokove, a šljive u rakiju. Međutim, u ovom kraju svi proizvođači pre ili kasnije pođu tim putem iz istih razloga.
"Proizvodnja poskupljuje iz godine u godinu, a cena voća pada. Otkup za izvoz je nestabilan. Zato sam počeo proizvodnju ljutih papričica i njih dodajem u već postojeće prerađene proizvode," priča Dušan Vasić.
Da bi zadržao autentičnost proizvoda kraja iz koga potiče, a koji je već proslavljen po poznatim voćarima i vinima odlučio je da sam gaji i ljute papričice. Tako se među hektarima načičkanih voćnjaka i vinograda nekako "ugurao" i njegov zasad od pet ari.
"Prošle godine sam prvi put zasadio ljute papričica i gajim ih po organskom principu. Imam osam različitih sorti papričica, ljutine između 350 hiljada i milion i po skovila. Kad stignu na zrenje i berbu sušim ih i kombinujem", kaže Dušan.
Dušanova priča započela je kao eksperiment. Kombinuje papričice sa već postojećim proizvodima iz svog voćnjaka.
"Kombinacija slatkog i ljutog je inače dobra. Pošto se bavim proizvodnjom jabuka, a samim tim i soka došao sam na ideju da probam kako izgleda kada se pomešaju. Moji prijatelji farmaceuti su mi malo pomogli da utvrdim značaj i suštinu tog napitka i tako sam došao do soka izuzetno dobrog za cirkulaciju. Povrh svega je interesantnog ukusa. Ljutina iz slatkog soka ostaje u grlu i pomaže u borbi protiv bakterija i virusa. I rakija je lekovita zbog kapsaicina, tako da sam narodni rečeno dobio duplu ljutu," kaže Dušan.
Proizvodnja čili papričica na jugu Srbije ima dobru proizvodnu šansu
U sok i rakiju Dušan stavlja osušene papričice. Samlevene u blenderu pakuje ih u epruvete i one služe kao džepni začin, koji možete da nosite svuda sa sobom. Iako je silom prilika zasadio papričice, da bi pokušao da sačuva svoju voćarsku proizvodnju, za njih ima veće planove, a i dosta je naučio o uzgoju.
"Sadim samo sorte. Ne radim sa hibridima, tako da je proizvodnja skoro organska. Nije zahtevna kultura, otporna je na bolesti i štetočine. Treba im samo redovno zalivanje, bez đubrenja i bez upotrebe pesticida. Papričicama je bitna toplota, jer od sunca zavisi i njihova ljutina. Smeta im samo preterana vlaga. Za kombinovanjem sa sokom koristim najblažu varijantu - crveni habanero, koji ima 350 hiljada skovila. U rakije stavljam od svake sorte i ljuće i blaže papričice.Tako nastaje dupla ljuta," kaže Vasić.
Njegov cilj sada je da proširi organsku proizvodnju ljutih paprika, da nastavi da eksperimentiše sa različitim sortama, ali i da krene u novu misiju. Kaže, treba ljudima objašnjavati značaj kapsaicina za zdravlje i imunitet uopšte. O proširenju zasada pod voćem koje je sam osnovao bez nasleđivanja, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, ovaj put nije govorio. Za njega je ovaj "ljuti" potez prekretnica da ne zavisi od cene sirovina, već da sa prerađenim i obogaćenim voćem pokuša da opstane kao voćar.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
