Najveće ekonomske gubitke u savremenim zasadima uzrokuju grinja leske i lešnikov surlaš. Kada je reč o bolestima, prioritet je zaštita od različitih uzročnika truleži plodova
Završetkom zimskog perioda i cvetanja, uzgajivači leske suočavaju se s prvim važnim zadacima u zaštiti svojih zasada. Iako nekoliko grmova uz okućnicu obično ne zahteva posebnu brigu, ozbiljna plantažna proizvodnja donosi i veće izazove.
"Sadnjom zasada leske u plantažama na većim površinama već nakon nekoliko sezona vlasnici primećuju različite neželjene promene koje potiču od prekomerne pojave štetnih organizama", upozorava na važnost pravovremenog delovanja mr.sc. Milorad Šubić, dipl.inž.agr.
Najveće ekonomske gubitke u savremenim zasadima uzrokuju leskina grinja (Phytophus avellanae) i lešnikov surlaš (Curculio nucum). Kada je reč o bolestima, prioritet je zaštita od različitih uzročnika truleži plodova, kao što su Monilinia fructigena, Monilinia coryli, Monilinia laxa te Nematospora coryli. Iako se pepelnica (Phyllactinia coryli) javlja gotovo svake godine u kasnijem delu vegetacije, stručnjaci smatraju da je najčešće nije potrebno suzbijati.
"Važno je napomenuti da u našim krajevima još uvek nema značajnijih pojava opasne bakterijske paleži, Xanthomonas campestris pv. coryli, niti bakterijskog raka leske Pseudomonas syringae pv. avellane“, dodaje Šubić .
Posebna opasnost tokom bubrenja pupoljak dolazi od leskine grinje, koja u mnogim zasadima zahvata gotovo trećinu ukupnih pupoljaka, zbog čega proizvođači gotovo uvek moraju da preduzmu mere suzbijanja. U cilju sprečavanja migracije leskine grinje preporučuje se tretman registrovanim preparatima na bazi a.m. abamektin.
Ova štetočina pripada grupi šiškarica (Eriophydae), ima duguljasto, belo ili prozirno telo sa samo dva para nogu. Zbog veličine od svega 0,2 mm, grinja je nevidljiva golim okom i može se uočiti isključivo uz pomoć lupe s uvećanjem od barem 20 puta.
Odrasli oblici prezimljuju u pupovima, a s prvim danima proleća počinju da sisaju biljne sokove, što uzrokuje karakteristično bubrenje pupova koji se potom ne otvaraju ili daju deformisano, suvo lišće.
"Kada u vreme bubrenja pupova i pojave prvog lisnog tkiva beležimo toplije dane s dnevnim vrednostima temperature vazduha 15-20°C, preporučujemo da se planira i sprovodi primena registrovanih sumpornih fungicida u plantažnim zasadima leske", savetuje Šubić.
Vlasnici zasada treba u narednom periodu da obrate pažnju na pojavu štetnih gusenica, dok se glavni deo zaštite plodova planira za kasniji deo sezone. Većinu usmerenih zaštita protiv ekonomski najvažnijih štetočina i uzročnika bolesti na plodovima leske treba planirati tek tokom maja, juna i jula. Tada se sprovode tretiranja protiv lešnikovog surlaša, fitofagnih stenica i uzročnika truleži i sušenja plodova.
Nakon hladnog januara sa snežnim pokrivačem, topliji dani početkom februara podstakli su cvetanje. Poslednjih nedelja beležimo izrazito visoke temperature za ovo doba godine, koje dosežu i do 19°C, dok su jutra i dalje sveža.
Ovakvi uslovi omogućili su većini vlasnika da završe zimsku rezidbu, pripremajući zasade za novu vegetacionu sezonu.
Tagovi
Autor
