Za suzbijanje kovrdžavosti lišća breskve važno je kasno jesenje tretiranje

Gljivica Taphrina deformans prouzrokuje ekonomski najznačajnije oboljenje breskve - kovrdžavost lišća. Značaj se ogleda u smanjenju prinosa i kvaliteta plodova i iscrpljivanju i smanjenjenoj produktovnosti bolešću zahvaćenih biljaka. Ovo oboljenje prisutno je u svim regionima gajenja breskve, ističe savetodavac Katarina Nešković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije (PSSS).

Ona pojašnjava da se simptomi oboljenja razvijaju na svim zeljastim delovima biljke, pri čemu su najkarakterističniji simptomi na lišću. Prvi simptomi mogu se videti u fenofazi precvetavanja. Mlado lišće dobija crvenu ili bledo zelenu boju, zatim zadebljava, kovrdža se i postaje krupnije od zdravijih listova. Nakon intezivne pojave simptoma dolazi do opadanja lišća. Simptomi na plodu su slični kao na listu. Međutim, retko se javljaju u izuzetno kišovitim godinama i ne predstavljaju veći problem u proizodnji breskve.

Tokom kasnog proleća i leta neće doći do novih infekcija

"Ciklus razvića patogen prezimljava konidijama koje su locirane oko pupoljaka i u šupljinama kore. Spiranje spora kišnim kapima dešava se samo u okviru voćnjaka i na ovaj način spore dospevaju na osetljivo tkivo", istakla je te dodala da se primarne zaraze ostvaruju u periodu kada se počnu razdvajati ljuspice lisnih pupoljaka do pojave fenofaze "roze pupoljak".

Kada obaviti jesenje prskanje koštičavog voća?

Taphrina deformans može ostvariti infekciju najčešće na temperatutama između 10 i 21 stepena Celzijusa. Na temperaturama ispod 7 °C, kao i na temperaturama preko 25 °C, retko se dešavaju infekcije. Dužina vlaženja takođe utiče na ostvarivanje zaraze. Naprimer, kada su temperature iznad 16 °C, pa neophodno je vlaženje u trajanju od minimalno 12,5 časova da bi se ostvarila zaraza. Dakle, ova gljivica ostvaruje samo primarne zaraze, što znači da tokom kasnog proleća i leta neće doći do novih infekcija.

Provesti kasni jesenji tretman

"Na zaraženim listovima formiraju se askospore koje vetar raznosi na okolne voćnjake i time se obezbeđuje inokulum za sledeću vegetaciju", upozorava.

Mere zaštite tokom mirovanja vegetacije neophodno je obaviti tretiranje preparatima na bazi neorganskih jedinjenja bakra. Ovaj tretman može se provesti u jesen, kada lišće opadne, ili u proleće. Do infekcije može doći i u zimskom periodu, zbog čega je poželjno praktikovati izvođenje kasnog jesenjeg tretiranja, u momentu kada je svo lišće opalo. U slučaju da ostane deo lišća na stablu, efikasnost zaštite biće, kaže, slabija. U praksi je teško postići efikasnost od 100 % jednim tretmanom, tako da je neophodno obaviti još jedno tretiranje.

"Ovo tretiranje treba izvesti u fenozafi početka bubrenja pupoljaka preparat. U uslovima toplih zima breskve imaju nestabilno mirovanje, tako ima na bazi firama, ditanona", savetuje Neškovićeva.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor