Savetujemo vas kako da voćke i vinovu lozu zaštititi od mraza ili barem da umanjite njegove posledice.
Prolećni mrazevi nisu neuobičajena pojava, pa ipak, prošlogodišnji mraz, ne samo radi visokog datuma, nego i radi neuobičajeno ranog kretanja vegetacije, bio je poguban za mnoge poljoprivredne kulture.
Rasponi negativnih temperatura pri kojima se pojavljivao, kretali su se od tek neznatnih -0,4 ºC do čak -5 ºC (a ponegde još i niže), dok je bilo i područja bez mraza. Tu je još bilo važno i koliki je bio postotak vlažnosti vazduha kao i postojanje (ili izostanak) vetra. Zbirno, svi nabrojeni činioci, a ponajviše sadržaj vode u vršnom delu biljaka (u meristemskom tkivu), uz jačinu i trajanje mraza (izraženo u satima), odlučivali su o obimu štete na poljoprivrednim kulturama.
Ako se zasad nalazi na rizičnom području, na kome su mogući ređi ili češći prolećni mrazevi, najbolje je preventivno tretirati zasad antistresnim preparatima na bazi aminokiselina (biostimulatori), kao što su Drin, Protifert, Fitoalgen, Poly-amin, Trainer, Algovital i sl.
Ako zasad pretrpi potpunu štetu (100%), tretiranje navedenim biostimulatorima nije potrebno, jer neće biti učinka, pošto su generativni organi odumrli, tj. rod će sigurno izostati.
Odbraniti voćnjak od prolećnog mraza najčešće je ipak lakše, nego odbraniti vinograd, i to stoga što su razmaci sadnje najčešće veći u voćnjacima nego u vinogradima, a i reljef u vinogradima češće je strmiji nego u voćnjacima. Tu se pri odbrani od mraza misli na korištenje traktora i vučenog priključnog transportnog grejača (heater ili Frostbuster).
Transportni grejač
Oni stvaraju topli vazduh, koriste različite energente (plin, benzin, nafta), a topli vazduh ispuštaju na stranu ili unazad, te se na taj način podiže temperatura u zasadu (češće se koriste u voćnjacima nego vinogradima). Traktor kruži voćnjakom ulazeći u redove.
Osim toga, ako postoji opasnost od mraza, dobro je u zasadu osigurati i grejanje na čvrsto gorivo (najbolji je ugalj ili visokokalorično drvo) u malim prenosnim pećima cilindričnog oblika, napravljenih od metalnih cevi (materijal debljine bar 4 mm, prečnika oko 200 mm, visine 350-400 mm), s metalnim poklopcem, koji svojim prečnikom nadmašuje cev za barem 30-35 mm tj. u prečniku barem 260-270 mm. Svaka od ovih peći toplinom koju stvara okvirno pokriva površinu od 25 m2 - 40 m2.
Ako se odlučite da grejeti zasad na taj način, važno je da na strani s koje može duvati vetar postoji gust biljni vetrozaštitni pojas, jer ne vredi grejati zasad, ako toplinu odnosi vetar. Uz osiguranje dovoljne količine goriva pre mraza, zasad se može zagrejati za nekih 1,6 ºC - 2 ºC u odnosu na okolinu.
Na taj način se može u značajnoj meri izbeći šteta od mraza ili barem ublažiti posledice mraza. Da biste znali kada tačno treba početi s paljenjem peći, u noći kada meteorolozi predvide pojavu mraza, u 23.00 sata treba prekontrolisati spoljnu temperaturu.
Ako je toplije od +3ºC, verovatnost mraza je vrlo mala ili će mraz biti neznatan. Ako je spoljna temperatura u rasponu od +1ºC do +2ºC, verovatnost mraza je velika, a ako je već tada (u 23:00) spoljna temperatura manja od +1ºC mraz će biti značajan - posebno ako je nebo puno zvezda. U tom slučaju treba početi s paljenjem peći već oko jedan sat iza ponoći. Vatra u pećima se održava sve do izlaska sunca sledećeg jutra i još nekih 30-45 minuta dodatno, nakon pojave sunca.
Još jedan način zaštite je prskanje voćnjaka vodom. Najčešće se taj način koristi u vreme pojave mraza tokom cvetanja voćaka. To može biti stacionarno (sastoji se od dovoljno velikog rezervoara vode, jake pumpe, sisitema cevovoda i dizni) ili može biti mobilno.
Prska se od pojave mraza vodom pomoću atomizera i traktora, ali je jedan traktor limitiran za određenu površinu, pa je potreban veći broj traktora i atomizera, najčešće vučenih, i to od najmanje 1.000 litara zapremine. Ne prska se svaki red, kao prilikom zaštite protiv bolesti, nego se redovi preskaču pa se prska prvi, sedmi, jedanaesti, četrnaesti, drugi, peti, deveti, petnaesti i tako dalje, kako bi se u malom vremenu pokrila što je moguće veća površina.
Autori: Tomislav Božičević, dipl. ing. agr., viši stručni savetnik za hortikulturu, mr. sc. Višnja Šimunović, viši koordinator za hortikulturu
Foto: NRCS Oregon, Apple and Pear Australia Ltd / Flickr
