Problemi koji se javljaju kod rezidbe u zimskim mesecima nastaju najviše zbog zahlađenja, ali i zbog jakih, hladnih vetrova. Posebnu pažnju treba obratiti na temperaturu na kojoj obavljamo rezidbu.
Rezidba voćnih stabala daje oblikovane i zdrave krošnje, a njom utičemo i na odnos korena i vegetativne mase te rodnost. Uklanjanjem suvišnih grana svetlost prodire u sve delove krošnje, poboljšava se ventilacija, a štetočine i prouzrokovači oboljenja nemaju povoljne uslove za svoj razvoj.
Za biljke je najbolje da se rezidba obavlja kada lišće opadne i stabla miruju. Gledajući na fiziološke procese u ovom periodu nastaje najmanji stres od rezidbe, a rane lakše zarastaju.
Voćari amateri, koji nemaju veliki broj stabala, mogu tokom kasne jeseni da obave sanitarnu rezidbu. Tada se uklanjaju slomljene, oštećene i suve grane, ako vidimo simptome oboljenja ili napada štetočina, mumificirane plodove.
Prava rezidba se ostavlja za rano proleće, dok voćke još miruju, a vegetacija nije krenula. To daje mogućnost odabira, hoće li biti blaga ili jaka, u skladu sa prirodom. Zimi može doći do izmrzavanja rodnih pupoljaka i ako smo uradili jaku rezidbu možemo ostati bez roda. Njenim odlaganjem možemo proveriti da li je došlo do izmrzavanja pupoljaka i prilagoditi rezidbu.
Za velike plantaže uobičajeno je da rezidba traje skoro cele zime, kada je dan vedar i suv, bez padavina. U ovom periodu je lakše pregledati u kakvom je stanju krošnja, utvrditi položaj grana, otkriti probleme koji su nastali i koje možemo otkloniti. Samo drvo se lakše seče. Za amatere u ovom periodu je značajno da imaju više vremena da se posvete ovom poslu.
Ono što je dobro kod rezidbe u zimskom periodu je da se smanjuje rizik od infekcija, štetočine, u većini slučajeva, miruju. Istovremeno možete pregledati da li su glodari i druge štetočine prisutni u voćnjaku. Miševi, zečevi i srne mogu naneti veliku štetu, najviše mladim stablima.
Problemi koji se javljaju kod rezidbe u zimskim mesecima nastaju najviše zbog zahlađenja, ali i zbog jakih, hladnih vetrova. Posebnu pažnju treba obratiti na temperaturu na kojoj obavljamo rezidbu, a najbolje je kada je iznad nula ºC. U uslovima negativne temperature, posebno ispod minus pet stepeni Celzijusa, dolazi do oštećenja tkiva i takve rane su podložne pojavi raznih infekcija. Izbegavajte rezidbu po mrazu i negativnim temperaturama, jer grane postaju lomljive, pucaju, javljaju se oštećenja reznog mesta u vidu pukotina ili čireva.
Bitno je o kojoj vrsti ili sorti se radi. Toploljubive je bolje ostaviti za rano proleće, to se u prvom redu odnosi na trešnje, kajsije i rane šljive. Takođe, tada se orezuju stabla koja su obilno rodila, oslabljena zbog napada štetočina ili pojave oboljenja, tek posađene sadnice i stara stabla koja su počela da odumiru.
Tagovi
Autorka
