Koštičavo voće kao što su trešnja i višnja trenutno je u fazi mirovanja, pa je potrebno obaviti preventivnu zaštitu protiv uzročnika bolesti šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophilla), paleži cveta i grančica (Monilinia spp.) i bakterijskih oboljenja sredstvima na bazi bakra, navode na stranicama Uprave za stručnu podršku razvoju poljoprivrede.
Ističe se da se bakarnim preparatima mogu dodati i mineralna ulja radi suzbijanja prezimljujućih oblika štetočina (jaja lisnih vaši, štitastih vaši i crvenog voćnog pauka), kao i gotove kombinacije bakra i mineralnog ulja.
Bakar se koristi samo do otvaranja pupoljaka
Mere zaštite treba sprovesti za mirnog vremena, kada je temperatura vazduha iznad 5°C, uz povećan utrošak škropiva. Kod koštičavog voća preparati na bazi bakra smeju se koristiti samo do otvaranja pupoljaka, naglašavaju stručnjaci.
Ne zaboravite da nakon tretiranja popunite evidencijsku listu o korišćenju sredstava za zaštitu bilja i čuvate je tri godine, zajedno sa računima od kupljenih sredstava. Praznu ambalažu nakon upotrebe potrebno je propisno zbrinuti.
Obuka za rukovanje pesticidima - ništa novo! Veliki problem - kuda sa ambalažom?
Otvaranje pupoljaka zavisi od vrste voćke, nadmorske visine i vremenskih prilika. Bakar se koristi do faze bubrenja pupoljaka, pre pojave zelenog vrha ili listića. Preparati na bazi bakra, poput bakarnog oksihlorida, bakarnog hidroksida, bordoške čorbe ili kombinacije bakra i mineralnog ulja, deluju kao kontaktni fungicidi, preventivno, ali imaju i fitotoksični potencijal.
Kada se pupoljak počne otvarati i pojavi se mlado tkivo, ono je vrlo osetljivo, pa bakar može izazvati palež, ožegotine i deformacije. Takođe, može usporiti rast i oštetiti cvetne organe. U fazi cvetanja može negativno uticati na oplodnju, a kasno tretiranje povećava rizik za korisne organizme.
Zbog toga se bakar koristi u zimskom mirovanju i fazi bubrenja pupoljaka, a kasnije se prelazi na druge fungicide blaže za vegetaciju.
Zašto se dodaje mineralno ulje?
Reč je o belom parafinskom (mineralnom) ulju, visoko pročišćenom naftnom derivatu namenjenom za zaštitu bilja. Na tržištu se vodi kao parafinsko ulje, belo ulje, hortikulturno ulje i slično.
Koristi se kao insekticidno, odnosno akaricidno sredstvo protiv jaja lisnih vaši, štitastih vaši, crvenog pauka i štitastih moljaca. Delovanje je mehaničko - stvara film koji guši prezimljujuće štetočine.
U zimskom tretiranju kombinacija sa bakrom ima dvostruku ulogu: bakar deluje protiv gljivičnih i bakterijskih bolesti, a mineralno ulje protiv prezimljujućih štetočina. Time se jednim tretmanom obezbeđuje zaštita i od bolesti i od štetočina.
Tačno doziranje zavisi od preparata i etikete, ali okvirni odnos za zimsko prskanje je 1-3% (1-3 litra na 100 litara vode) mineralnog ulja, a bakar prema uputstvu proizvođača - najčešće 0,5-0,75% kod klasičnih formulacija.
Ulje se ne sme primenjivati kada su pupoljci otvoreni, niti u slučaju najave mraza ili temperatura ispod 5°C. Ne sme se mešati sa sumporom niti primenjivati blizu tretiranja sumporom (razmak najmanje 2-3 nedelje).
Treba biti oprezan jer mineralno ulje može izazvati fitotoksičnost ako se primeni prekasno, pojačati dejstvo bakra (i potencijalnu štetu) i oštetiti mlado lišće. Zato se kombinacija koristi isključivo u zimskom tretmanu ili u veoma ranoj fazi vegetacije.
Kako prskati voćke?
Voćke treba prskati po suvom vremenu i kada je temperatura iznad 5°C (idealno 7-12 °C). Ne tretirati ih ako se očekuje mraz u naredna 24 sata. Birati mirno vreme bez vetra, a najbolje ujutro ili pre podne, da se sredstvo osuši pre večernjeg zahlađenja.
Kod zimskog tretmana cilj je temeljno okupati stablo, a ne samo orositi. Mlaz treba biti dovoljno jak da dopre do svih pukotina kore, račvanja grana i skrivenih mesta gde prezimljavaju jaja i larve.
Krečenje stabala: Evo 5 zanimljivosti o staroj praksi koja je i danas korisna
Prska se dok ne dođe do faze "oceđivanja", odnosno da sredstvo lagano curi sa grana. Posebno treba obratiti pažnju na mesta gde se grane račvaju, na samo deblo, područje oko pupoljaka i na stariju, ispucalu koru.
Dizne treba podesiti tako da daju krupniju kap i dobro pokrivanje, a ne maglicu koja lako ispari.
Za zimsko prskanje koristi se veća količina škropiva nego u vegetaciji, jer nema lišća - u intenzivnim zasadima to je 800-1.200 l/ha, a u manjim voćnjacima prska se dok cela krošnja nije dobro pokrivena.
Ako se mešaju bakar i mineralno ulje, prvo treba rezervoar napuniti do pola vodom, zatim dodati bakar uz mešanje, a potom i ulje. Nakon toga doliti vodu do potrebne količine.
Idealno je prskati nakon rezidbe, kada su uklonjene sve zaražene grane, ali, ponavljamo, pre jačeg bubrenja pupoljaka. Time se dezinfikuju rane i smanjuje infektivni potencijal.
