Zašto sve više proizvođača sadi malinu u plasteniku?

Malina je tradicionalno gajena na otvorenom, ali poslednjih godina sve veći broj poljoprivrednika odlučuje se za njen uzgoj u plasteniku. Razlog je jednostavan - zaštićeni prostor donosi stabilniji prinos, bolji kvalitet ploda i mogućnost da se malina proda kada je na tržištu najmanje ima, a cena je najviša.

Osetljiva je na obilne letnje kiše u vreme zrenja, koje izazivaju pucanje i trulež ploda, kao i na kasne prolećne mrazeve koji uništavaju cvetove. Plastenik rešava oba ova problema i istovremeno omogućava produženje sezone berbe na obe strane, raniji početak u proleće i kasniji završetak u jesen.

Glavne prednosti zaštićenog uzgoja

Među glavnim prednostima ovakvog uzgoja je zaštita ploda od kiše i posledične sive truleži (Botrytis cinerea), koja je najveći uzrok gubitaka kod maline na otvorenom. Manji je i pritisak pojedinih bolesti korena i lista koje se šire kišom i vlagom sa susednih parcela. Cvetovi i fertigacijomi su zaštićeni od kasnih prolećnih mrazeva i grada. Mogućnost kontrole navodnjavanja i ishrane fertigacijom daje ujednačeniji i krupniji plod.

Takođe, sezona berbe je duža, prinos stiže ranije u proleće, dok jesenja berba potraje često do prvih mrazeva. Malina van glavne sezone (rana letnja ili kasna jesenja) postiže znatno veću otkupnu cenu.

Prvo pitanje koje proizvođač mora rešiti jeste način sadnje - direktno u zemlju ili u saksije (kontejnere). Oba pristupa se koriste u praksi, a izbor zavisi od stanja zemljišta u plasteniku, raspoloživog budžeta i dužine planiranog korišćenja zasada.

Sadnja direktno u zemlju (na leje)

Ovo je najrasprostranjeniji i ekonomski najisplativiji način, posebno za veće površine i dugoročne zasade čije eksploatisanje se planira u narednih 8-10 i više godina. Zemljište mora biti rastresito, propusno i bogato organskom materijom, sa pH vrednošću 5,5-6,5. Pre sadnje obavezno uneti zreli stajnjak ili kompost (30-40 t/ha) i duboko izorati ili prekopati na 35-40 cm.

Kod sadnje na leje širine 80-100 cm, razmak između redova je 1,8-2,2 m, u redu 0,4-0,5 m izameđu sadnica. Sadnica se sadi na dubinu na kojoj je rasla u rasadniku - korenov vrat ostaje u nivou zemlje, ne dublje.

Neophodna je bočna barijera (plastična ili limena traka ukopana 25-30 cm), jer se malina širi podzemnim izdancima i lako postaje invazivna unutar plastenika.

Prednost sadnje u zemlju je snažniji i stabilniji korenov sistem, veća otpornost na temperaturna kolebanja i niži dugoročni troškovi. Nedostatak je što se, ukoliko se zemljište zamori ili zarazi (npr. Phytophthora – trulež korena), teško obavlja sanacija bez potpune zamene supstrata.

Sadnja u saksije i vreće za uzgoj (kontejnerski uzgoj)

Kontejnerski uzgoj se sve više koristi u profesionalnoj proizvodnji, posebno kada je zemljište u plasteniku opterećeno dugogodišnjim gajenjem povrća ili je zaraženo patogenima korena. Koriste se plastične posude od najmanje 20-30 litara ili specijalizovane vreće za uzgoj (grow bags).

Supstrat treba da bude mešavina treseta, perlita i kvalitetnog komposta, uz dobru drenažu na dnu posude. Ovakav uzgoj omogućava potpunu kontrolu ishrane putem fertigacije i eliminiše rizik od zemljišnih patogena i nematoda.

Sadnice se lakše premeštaju, a redovi se mogu prilagoditi raspoloživom prostoru plastenika. Istina, zahteva češće zalijevanje jer supstrat u posudi zadržava manje vode nego otvoreno zemljište, posebno ljeti.

Početni trošak je veći (posude, supstrat, sistem za fertigaciju) i ograničeniji vek trajanja zasada (obično 4–6 godina pre nego supstrat treba zameniti).

U praksi se kontejnerski uzgoj isplati prvenstveno tamo gde je zemljište problematično ili gde proizvođač želi maksimalnu kontrolu kvaliteta radi izvoza ili prodaje po višoj ceni, dok se sadnja u zemlju i dalje preporučuje kao osnovni, jeftiniji model za veće površine.

Izbor sorti

Sorte maline se prema načinu rađanja dele u dve osnovne grupe: jednorodne i dvorodne (remontantne) malina, a taj izbor direktno određuje raspored berbe i način rezidbe u plasteniku.

Jednorodne sorte (letorodne, floricane), rode samo jednom godišnje, i to na dvogodišnjim izdancima - onaj koji izraste jedne godine, prezimi, a rod daje naredne godine, nakon čega se orezuje do zemlje. Berba traje od juna do sredine jula, u kratkom i intenzivnom periodu.

• Vilamet - krupan, tamnocrven plod čvrste konzistencije, pogodan za transport
• Miker - standardna industrijska sorta, ujednačen i obilan rod
• Tulamin - vrlo krupan i sladak plod, traženiji na tržištu sveže maline
• Glen Ample - bez trnova, što olakšava berbu i negu

Dvorodne/remontantne sorte (jesenjerodne, primocane), rađaju na jednogodišnjim izdancima - isti izdanak koji izraste u proleće daje rod već iste jeseni, na vrhu izdanka. Ako se izdanak ne orezuje, isti taj (sada dvogodišnji) donji deo daje i drugi, raniji letnji rod naredne godine. U plasteniku se ove sorte najčešće gaje isključivo kao jesenje, uz potpuno orezivanje svih izdanaka do zemlje krajem jeseni ili zimi - time se dobija jedan, ali obilniji i krupniji jesenji rod, uz jednostavniju negu i manji pritisak bolesti.

• Polka - poljska sorta, krupan i vrlo ukusan plod, visok i pouzdan prinos, danas jedna od najzastupljenijih u zaštićenom uzgoju
• Polana - rana remontantna sorta, rod počinje već krajem jula/početkom avgusta
• Autumn Bliss - proverena starija sorta, rana i obilna jesenja berba
• Heritage - čvrst plod dobar za preradu i zamrzavanje
• Joan J - bez trnova, vrlo produktivna, cenjena zbog dužine berbe

Zašto se za plastenik najčešće biraju remontantne sorte?

Iako se obe grupe mogu gajiti u zaštićenom prostoru, remontantne sorte su u praksi postale dominantan izbor za plastenike, iz nekoliko razloga.

Jesenja berba se vremenski poklapa sa periodom kada plastenik pruža najveću zaštitu od kiše i pada temperature. Potpuna rezidba u jesen pojednostavljuje negu - nema potrebe za razdvajanjem jednogodišnjih i dvogodišnjih izdanaka tokom sezone.

Manji je pritisak bolesti jer se stari izdanci svake godine u potpunosti uklanjaju. Jesenja malina iz plastenika, kada je na otvorenom sezona već završena, postiže znatno veću otkupnu cenu.

Jednorodne sorte se u plasteniku biraju uglavnom kada je cilj vrlo rana letnja berba (jun), pre nego što malina sa otvorenog uopšte stigne na tržište.

Specifičnosti nege maline u plasteniku

• Provetravanje - malina slabije podnosi temperature iznad 25-27°C, koje smanjuju kvalitet i aromu ploda; bočne strane i vrh plastenika treba redovno otvarati
• Opora (žičani sistem) - izdanci se vode uz T ili V sistem žica radi lakše berbe i bolje osunčanosti ploda
• Navodnjavanje kap po kap - obavezno, uz prihranu (fertigaciju) NPK formulacijama i dodatak kalcijuma za čvrstoću ploda
• Kontrola vlažnosti vazduha - ključna mera protiv sive truleži (Botrytis), redovnim provetravanjem i izbegavanjem zalivanja po listu
• Oprašivanje - plastenik mora da ima otvore za pristup pčelama ili se unutra postavljaju košnice/bumbari, jer malina bez oprašivanja daje deformisan i sitan plod

Uzgoj maline u plasteniku donosi stabilniji prinos, bolji kvalitet ploda i mogućnost prodaje po povoljnijoj ceni van glavne sezone, zbog čega interesovanje proizvođača stalno raste. Odluka između sadnje u zemlju i kontejnerskog uzgoja zavisi od stanja zemljišta i planiranog trajanja zasada, dok je izbor sorte - jednorodne za ranu letnju berbu ili remontantne za obilniju i dužu jesenju berbu, presudan za to kada će plod stići na tržište i po kojoj ceni.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor