Ako vam luk vene, možda je ovo razlog: Evo 5 prirodnih načina kako zaustaviti lukovu muvu

Topao početak marta, a zatim naglo zahlađenje uz obilne padavine, ove su godine stvorili vrlo specifične uslove u baštama i na njivama. Upravo takva kombinacija vremenskih prilika pogoduje razvoju jednog od najopasnijih štetočina luka - lukove muve (Delia antiqua), čiji napad može u kratkom roku da uništi cele gredice.

Simptomi napada lukove muve

Reč je o štetočini koji prezimljava u zemljištu, a s prvim toplijim danima odrasle muve izlaze i počinju da odlažu jaja uz mlade biljke luka, belog luka i praziluka. Ove godine, zbog iznadprosečnih temperatura u martu, taj je proces započeo ranije nego inače. Naknadno zahlađenje i kiša dodatno pogoduju preživljavanju jaja i razvoju larvi, što znači da se u narednim nedeljama može očekivati pojačan pritisak štetočina.

Prvi znakovi napada često se pogrešno pripisuju nedostatku vode ili stresu biljke. Luk počinje da vene, listovi žute, a biljka se lako izvlači iz zemlje. Kada se lukovica preseče, u njoj se mogu uočiti sitne bele larve koje razaraju tkivo i uzrokuju truljenje. U toj fazi šteta je već učinjena i mogućnosti spašavanja su ograničene.

5 prirodnih metoda suzbijanja lukove muve

Zbog sve većeg interesovanja za proizvodnju bez hemijskih sredstava, proizvođači i hobisti sve češće posežu za alternativnim metodama zaštite.

1. Drveni pepeo

Jedna od najjednostavnijih je primena drvenog pepela. Posipanjem tankog sloja oko biljaka stvara se nepovoljno okruženje za odlaganje jaja, a ujedno se površina zemlje blago isušuje, što dodatno otežava razvoj štetočina. Međutim, važno je naglasiti da se pepeo mora ponovo primeniti nakon svake kiše jer se vrlo brzo ispira.

2. Šećerni rastvor

U suzbijanju može poslužiti i šećerni rastvor jer lukova muva ne podnosi slatko okruženje. U 10 litara odstajale vode dodaje se 20 dkg šećera i dobro razmuti. Njome se zaliva luk nekoliko puta u razmacima od 7 do 10 dana. Rastvor deluje i preventivno, odmah nakon nicanja biljke, ali i u slučaju da je već došlo do napada čime se može ublažiti šteta.

3. Prekrivanje agrotekstilom

Jedna od najefikasnijih mera je fizičko sprečavanje pristupa biljkama, odnosno prekrivanje zasada agrotekstilom odmah nakon sadnje ili nicanja. Time se onemogućava muvi da položi jaja, što u praksi često znači i potpuno izbegavanje štete.

4. Luk pored šargarepe

Dodatnu zaštitu može pružiti i mešovita sadnja, posebno kombinacija luka i šargarepe, čiji mirisi međusobno zbunjuju štetočine i smanjuju njihovu aktivnost. Šargarepa tera lukovu, a luk mrkvinu muvu.

5. Jačanje biljke

U praksi se sve više koriste i biljni rastvori, na primer od koprive, pelina ili belog luka, koji se primenjuju zalivanjem ili prskanjem. Njihova uloga nije toliko direktno suzbijanje štetočina koliko jačanje biljke i stvaranje nepovoljnog okruženja za razvoj muve.

Česte greške

Važno je naglasiti da uspešna zaštita ne zavisi od jedne mere, već od kombinacije postupaka i pravovremene reakcije.

Česta greška je čekanje prvih simptoma, kada su larve već u lukovici i šteta je teško popravljiva. Takođe, problem može biti i pregusta sadnja, preterano đubrenje azotom i uzgoj luka na istoj površini iz godine u godinu.

Ako je napad već započeo, jedino što možete da učinite jeste da uklonite napadnute biljke kako bi se sprečilo dalje širenje. Nemojte ih ostavljati na gredici niti kompostirati. Izdvojite zahvaćeni deo, a zdravi iskoristite u kuvanju.

Istovremeno je preporučljivo dodatno zaštititi zdrave biljke kombinacijom pepela, pokrivanja i drugih preventivnih mera.