Najčešće je jedemo kao kiselu zimnicu ili kao svežu salatu. Ipak, više je načina kako je možemo pripremiti jer, razlozi za konzumaciju su višestruki.
Cvekla je vrlo svestrana namirnica koja se može koristiti i prpiremati na razne načine. Bogata je hranljivim materijama, a ukus joj je zaista jedinstven.
Evo kako je sve možete koristiti.
Uobičajeno se koristi kao kisela zimnica, ali najzdravije je jesti je sirovu u obliku salate. Može se naribati i pomešati sa drugim povrćem, poput šargarepe i kupusa ili pak jabuke. Dodavanje soka od limuna ili maslinovog ulja dodatno će poboljšati ukus i pomoći u apsorpciji hranljivih materija.
Popularan je sastojak za sveže ceđene sokove i smutije. Ako niste ljubitelj njenog ukusa, možete ga "popraviti" sokom od jabuke i narandže, a odlično se slaže i sa šargarepom i đumbirom. Njena prirodna slatkoća i nutritivna vrednost pojačavaju energiju.
Kuvanje i pečenje omekšava njen ukus i teksturu. Može se kuvati ili peći cela, a zatim naseći na kockice ili kriške za dodavanje u salate, rižoto ili kao prilog. Takođe, može se peći zajedno s gljivama, pasuljem, krompirom i drugim povrćem gde daje poseban okus.
Osim uobičajenog kiseljenja, može se fermentisati i koristiti kao probiotik, što doprinosi zdravlju creva. Postupak fermentacije je isti kao kod npr. daikona.
Najvažniji je sastojak poznate supe boršč gde se kombinuje sa krompirom, šargarepom i kupusom.
Zbog njenog prirodnog šećera može se dodati poslasticama, poput braunija ili kolača, umesto, na primer, tikve.
Može se sušiti u rerni i dehidratoru i samleti u prah koji se onda dodaje smutiju, jogurtu, pecivima i testenini za pojačanu nutritivnu vrednost i prirodnu boju.
Cvekla je bogata hranljivim materijama koje osiguravaju značajne zdravstvene prednosti, a to su prvenstveno antioksidansi, posebno betalaini, koji joj daje crvenu boju i pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i upala u telu. Oni doprinose zaštiti ćelija i smatra se da mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti, uključujući srčane.
Takođe sadrži značajne količine nitrata koji se u tijelu pretvaraju u azot oksid, jedinjenje koje pomaže u opuštanju krvnih sudova i snižavanju krvnog pritiska i poboljšava cirkulaciju. Smatra se i da oni poboljšavaju izdržljivost organizma.
Spoj betain u cvekli podržava zdravlje jetre, pomaže u detoksikaciji i smanjuje masne naslage u njoj. Sirova ili minimalno obrađena cvekla zadržava betain bolje nego kuvani oblici.
Bogata je vlaknima, što doprinosi zdravlju probavnog sistema, pomaže u prevenciji zatvora i podstiče rast korisnih bakterija u crevima.
Cvekla ima gvožđa, ali u manjim količinama u poređenju sa nekim drugim povrćem. U 100 grama cvekle nalazi se oko 0,8 mg gvožđa, što je manje od povrća poput spanaća (2,7 mg), blitve (1,8 mg) i sočiva (3,3 mg), koji su još bogatiji ovim mineralom, a da ne pričamo o crvenom pasulju koji na 100 grama ima 8,2 mg gvožđa.
Međutim, korisna je za zdravlje krvi i podstiče apsorpciju gvožđa zahvaljujući procentu vitamina C (4,9 mg na 100 g), ali i drugih razloga koje smo već spomenuli.
Kako je vi najradije jedete? Otkrijte nam u komentaru ispod teksta.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka