Nit ćilimarstva u Pirotu samo što se nije prekinula - pokrenuta škola

U Pirotu, u prostorijama Tehničke škole u toku je Škola ćilimarstva u okviru koje, od iskusne Slavice Jovanović, izučavaju sve tajne ovog zanata polaznice različitih starosnih kategorija, pokušavajući na taj način da ga sačuvaju od zaborava, pišu Pirotske vesti.

Škola će trajati devet meseci kako bi polaznice mogle da savladaju sve osnovne finese tkanja.

"Namera nam je da se rade dodatne edukacije i što se tiče vune, bojenja, prediva, kako bi polaznice ušle u srž. Nit ćilimarstva u Pirotu samo što se nije prekinula. Ostalo je nekoliko žena koje rade u svojim domovima, možemo na prste obe ruke da nabrojimo koliko se njih bavi ovim u Pirotu", kaže Jovanovićeva za ovaj medij i dodaje da se Škola realizuje uz podršku Grada Pirota i Tehničke škole, koja je omogućila korišćenje svojih prostorija za potrebe realizacije Škole.

Ako bude zarade - dobrodošla je

Milenka Zlatanović, jedna od polaznica kaže da potiče iz ćilimarske porodice, a na ideju da se zajedno uključe u rad Škole, došla je njena ćerka koja ih je obe prijavila na kurs.

"Svekrva moja je ćilimarka, imamo i čuvamo one pirotske kao dragoceno blago. Želimo da naučimo da tkamo najpre iz hobija, a ako kasnije bude neke zarade, to je svakako dobrodošla", kaže Zlatanovićeva.

Tajne pirotskog ćilimarstva - zanata čiji je opstanak ugrožen

Kako smo ranije pisali, u početku su tkalje u Pirotu tkale ćilime isključivo od crne i bele vune, a kada je vuneno predivo počelo da se farba, najpre u prirodnim, a kasnije i industrijskim bojama, postali su sve šareniji. Svaka izatkana šara ima svoje značenje, a piroćansi dele ćilime na one za pod, za na zid, molitvene, goblenskog tipa na kojima su obično motivi ljudi ili životinje i one na kojima su izatkani državni grbovi, porodični, preduzetnički. Danas je prepoznatljiv srpski brend koji ima zaštićeno geografsko poreklo.