U slučaju da ste od onih koji baštu drže "pod konac", idealno je vreme za uklanjanje ostataka prošlosezonskog povrća, plevljenje korova i ašovljenje kako bi zemlja preko zime izmrzla. Ipak, vodite li se prirodnim principima, ostatke povrća i korov ostavite na zemlji. Oni će dobro poslužiti sitnim insektima, glistama i mikroorganizmima koji će u njima naći zaklon i hranu i obogatiti vašu baštu organskim materijama.
Povrtari u mesecu novembru još uvek ne miruju. Posebno ako su temperature iznad proseka, kao ove godine. Novembar nam daje prilike da u njemu obavimo još neke radove koje nismo uspeli u oktobru, kao što je sadnja crvenog ili belog luka, priprema zemljišta za zimu, a orezivanja voćaka tek sledi.
U slučaju da ste od onih koji baštu drže "pod konac", idealno je vreme za uklanjanje ostataka prošlosezonskog povrća, plevljenje korova i ašovljenje kako bi zemlja preko zime izmrzla. Ipak, vodite li se prirodnim principima, ostatke povćra i korov ostavite na zemlji. Oni će dobro poslužiti sitnim insektima, glistama i mikroorganizmima koji će u njima naći zaklon i hranu i obogatiti vašu baštu organskim materijama. Takođe, semenke bilja poslužiće kao hrana pticama koje su vrlo korisne pomoćnice u baštovanstvu. U proleće ćete ga skloniti ili će vam poslužiti za malčiranje. Ako ništa drugo, uvek će naći svoje mesto u komposteru. Pticama u bašti napravite hranilice i bićete im zahvalni čitave godine.
Korisne ptice su gladne tokom zime - nahranite ih energetskom bombom!
Kao pripremu za zimu, odnosno proleće, zemlju kompletno možete malčirati.
Ovog meseca još uvek možete posaditi crveni i beli luk koji će za berbu stići u proleće. Ako niste stigli ranije, možete posejati i šargarepu i peršun, razne salate, spanać, blitvu, mirođiju, ali i grašak. Ipak, morate biti spremni da će grašak zbog viših temperatura i dovoljno vlage, izniknuti pre reda, a ukoliko bude golomrazice, moraćete na proleće da ga podsejavate.
Pre sejanja i sadnje, zemlju obogatite organskim đubrivom kao što je glistenjak, humus ili peletirano đubrivo.
Povadite mrkvu, peršun, paštrnak, cveklu i ostalo korenasto povrće jer će nakon što zemlja zamrzne, to biti jako teško, a cvekla će, osim toga i smrznuti. Peršun i paštrnak su, sa druge strane, slađi nakon prvog mraza. Crnu rotkvu ne morate vaditi jer njoj minusi ne smetaju.
Ukoliko je u bašti ostalo još bundeva, pustite ih da ih "ofuri" prvi mraz. Zelene pardajze i nedozrele paprike možete iskoristiti za kiseljenje.
Biljke koje ste ranije posejali i posadili i koje ćete brati zimi, kao što su blitva, raštan, praziluk, mrkva, rikola i slično, zagrnite zemljom kako bi im koren zaštitili od vetra i mraza.
U slučaju da ćete zemlju očistiti od ostataka biljaka i ašoviti, pre obrade je pođubrite stajnjakom.
Ako je vaša bašta okružena stablima, lišće opalo na zemlju neće smetati, naprotiv. Bez obzira na to, sklonite ga sa zasejanih gredica jer bi, ako se ne razgradi, moglo usporiti rast u rano proleće. Lišće oraha, hrasta i platana, uklonite sa gredica zbog njihvog štetnog delovanja.
Otrovnost oraha i njegovog lišća - šta uzgajati u blizini oraha
Osim radova na zemlji, ne zaboravite i popratne aktivnosti. Skonite kolce koje ste koristili kao potporu za paradajz i pasuj jer će upiti svu vlagu. Iz bašte skonite sve plastične posude, posebno ako su pune vode jer bi mogle popucati zbog smrzavanja. Dezinfikujte alat.
Ako ćete već sada orezati grmove začinskog bilja kao što su žalfija, melisa, nana i drugog, višegodišnjeg bilja, zastrite ga suvim lišćem ili slamom kako ne bi izmrzli.
Tagovi
Autorka
