Osim kartona, u izgradnji ovoga vrta poslužiće vam usitnjene grančice, biljni otpad iz kuhinje, suvo lišće, slama, soc od kave, listići pa čak i vrećice čaja, trava koja nije otišla u seme, stajnjak, kompost, iseckane novine ili papir, borove iglice i sve što se može razgraditi.
Lazanje malč je odlična metoda za vrt bez kopanja, bez ašovljenja, frezanja i bilo koje obrade tla - dakle odlično rešenje za one koji imaju manji vrt i malo vremena za posvetiti mu se. Ova metoda daje rastresito tlo bogato humusom. Nakon što kreirate svoj lazanje vrt, na njemu vam neće rasti ukusno jelo italijanskog porekla. Ovaj naziv ima veze s načinom na koji se zemljište prekriva organskim materijalima koji će se nakon nekog vremena raspasti i zemlju učiniti rastresitom.
Lazanje malč je odličan i za okolinu jer su vam potrebni biljni kuhinjski otpaci koje ćete kompostirati direktno u zemlju.
Odlična vest je da ne morate ukloniti već postojeću travu i korov izraslu u vrtu. Naravno, ako se radi o višem korovu, uklonite ga zato jer ćete moći bolje složiti karton ili novine na tlo. Naime, prvi sloj koji dolazi na tlo je valoviti karton. Upotrebite kartonske kutije kojoj ste odlepili slojeve te kao prvi sloj postavite valoviti karton. Umesto kartona, možete postaviti i tri lista novina. Ovaj prvi sloj navlažite vodom kako bi sve zadržali na mestu i započeli proces razgradnje. Trava i korov neće moći rasti ispod ovoga sloja i bit će brzo ugušeni. Ovako navlažen sloj privući će i gliste koje će rado razgrađivati površinski sloj zemlje, a onda se premeštati i u druge slojeve.
Osim kartona, u izgradnji ovoga vrta poslužiće vam usitnjene grančice, biljni otpad iz kuhinje (komadići voća i povrća), suvo lišće, slama, soc od kave, listići pa čak i vrećice čaja, trava koja nije otišla u seme, stajnjak (kojega je najbolje rasuti na zemlju pre postavljanja kartona), kompost, iseckane novine ili papir, borove iglice i sve što se može razgraditi.
Kao i kod pripreme poznatog jela, i ovde je potrebno pažljivo složiti slojeve. Najvažnije je izmenjivati slojeve već suvog materijala kojega treba biti dva puta više od onoga koji je još svež. Dakle, na vlažni karton postavite lišće, grančice, borove iglice, treset, iseckane novine i slično, a na to ostatke povrća, svežu travu, listiće čaja i ostalo. Ako imate dovoljno materijala, možete ponoviti slojeve. Na vrh je najbolje staviti slamu.
Prolećna kiša će pokvasiti ovakav vrt, nakon čega će se on razgraditi pa je najbolje napraviti ga što pre. U slučaju da ga pravite kasnije, u aprilu ili maju, trebaće vam kompost kog ćete dodavati prilikom sadnje.
Naime, kada krenete sa sadnjom, na primer paradajza, paprike ili sejanjem bundeva, kada napravite rupu za svoju biljku, u nju svakako dodajte 4-5 šaka humusa. U slučaju da se karton nije razgradio, razrežite ga nožem kako bi biljka mogla pustiti koren. U rupu sipajte vodu, posadite biljku i zagrnite je gornjim slojevima.
Oko ovako posađenih biljaka ne morate voditi brigu osim dodavati biljni otpad, lišće, slamu i sve ono što smo i gore naveli.
Osim što ćete u ovom vrtu morati minimalno raditi, nećete morati brinuti ni o korovu kom će biti sprečeno izrasti, slojevi će zadržavati vlagu pa nema brige ni oko zalivanja, a biljke će imati i manje potrebe za đubrivom.
Tagovi
Autorka
