Zatvoren ili otvoren plastenik preko noći? Odgovor zavisi od ove tri stvari

Svako ko gaji povrće ili cveće u plasteniku suočio se leti sa istim pitanjem: da li plastenik zatvoriti preko noći ili ga ostaviti otvorenim? Odgovor nije isti za sve i zavisi od nekoliko faktora.

Tokom letnjih noći u plasteniku se odvijaju dva suprotstavljena procesa. S jedne strane, zatvoren plastenik zadržava toplotu i štiti biljke od naglog pada temperature, što je posebno važno za toploljubive kulture. S druge strane, zatvoren prostor sprečava promenu vazduha, zadržava vlagu i stvara idealne uslove za razvoj gljivičnih oboljenja poput plamenjače i sive plesni (Botrytis cinerea).

Zato ne postoji univerzalno pravilo "uvek zatvoriti" ili "uvek ostaviti otvoreno" - odluka se donosi na osnovu konkretnih uslova.

Spoljna temperatura kao glavni kriterijum

Osnovno pravilo glasi:

• Ako noćna temperatura ne pada ispod 18°C, plastenik se može sigurno ostaviti delimično ili potpuno otvorenim (bočni otvori, vrata, krovna ventilacija).
• Ako temperatura pada između 12°C i 18°C, preporučuje se delimično zatvaranje - ostaviti manje ventilacione otvore kako bi cirkulacija vazduha bila očuvana, a toplota se ipak zadržala.
• Ispod 12°C, posebno za toploljubive kulture, plastenik treba zatvoriti kako bi se sprečio temperaturni šok i usporavanje rasta.

Toplotni stres u plasteniku: Kada termometar pređe 35°C, biljka se "isključi"

Treba imati na umu da temperatura unutar plastenika preko noći može pasti i za nekoliko stepeni ispod one izmerene meteorološkom stanicom, pogotovo ako je tlo vlažno i noć vedra (pojačano zračenje toplote).

Uloga vrste kulture

Različite kulture imaju različitu toleranciju na noćne temperature:

Paradajz i paprika su izrazito osetljivi na temperature ispod 12-13°C jer dolazi do usporavanja cvetanja i lošeg zametanja plodova. Kod ovih kultura je opravdanije zatvaranje u hladnijim noćima, uz obavezno provetravanje ujutro čim temperatura poraste.

Krastavac je još osetljiviji, optimalna noćna temperatura mu je 16-18°C, pa se u hladnijim letnim noćima (planinska područja, gde su noći hladnije nego u nizinama) zatvaranje često pokazuje kao neophodno.

Cveće u plasteniku (rezano cveće, sadnice) generalno bolje podnosi noćnu ventilaciju i manje je osetljivo na kratkotrajne padove temperature, pa se kod njih češće daje prednost otvorenom plasteniku radi prevencije bolesti.

Gustina sklopa biljaka

Gustina zasada direktno utiče na mikroklimu unutar plastenika. Gust sklop (male razmake između biljaka, razvijena lisna masa) stvara prirodno visoku vlažnost vazduha između redova. U takvim uslovima zatvaranje plastenika preko noći dodatno pojačava vlagu i praktično garantuje pojavu gljivičnih oboljenja. Kod ovog sklopa prioritet treba dati provetravanju, čak i uz blagi rizik od nižih temperatura.

Redak sklop sa boljom cirkulacijom vazduha između biljaka dozvoljava sigurnije zatvaranje, jer je rizik od zadržavanja vlage manji.

Ako primećujete da se ujutro na listovima i unutrašnjoj strani folije/najlona stvara obilna kondenzacija, to je znak da je noćna ventilacija bila nedovoljna i da treba prilagoditi režim provetravanja.

Vlažnost vazduha - faktor koji se često zanemaruje

Osim temperature, presudan je i nivo relativne vlažnosti. Ako je vlažnost tokom dana visoka (nakon zalivanja ili obilne kiše), zatvaranje plastenika preko noći može podići vlažnost i preko 90%, što je direktan okidač za razvoj patogena. U takvim situacijama bolje je ostaviti minimalnu ventilaciju otvorenu čak i po nešto hladnijem vremenu, nego rizikovati bolest celog zasada.

Praktične preporuke - sažetak, pogledajte u tabeli:

Ne postoji jedinstven odgovor na pitanje "zatvarati ili ne". Dakle, odluka mora biti rezultat kombinacije tri faktora: spoljne temperature, vrste kulture i gustine sklopa, uz stalno praćenje vlažnosti vazduha.

Najbolja praksa je redovno merenje temperature i vlage unutar plastenika (idealno pomoću jednostavnog termohigrometra), jer intuicija često vara - ono što se čini "hladnom noći" napolju, ne mora značiti isto unutar plastenika.