Toplotni stres u plasteniku: Kada termometar pređe 35°C, biljka se "isključi"

Letnje vrućine unutar plastenika mogu brzo postati ekstremne. Kada živa u termometru pređe 35°C, omiljene povrtarske kulture poput paradajza, paprike i krastavca doživljavaju ozbiljan šok. Umesto da rastu i razvijaju se, biljke prelaze u takozvani "mod preživljavanja", jednostavnije rečeno - jednostavno se isključe.

Najveći problem nastaje kod oprašivanja. Na temperaturama iznad 35°C (kod paradajza već i iznad 32°C ako je vlažnost vazduha visoka), polenova zrna postaju sterilna. To znači da cvetovi opadaju, a zametanje novih plodova potpuno prestaje. Ako se ovaj problem ne reši na vrijeme, prinos može biti desetkovan.

Zašto sama ventilacija nije uvek dovoljna?

Mnogi proizvođači veruju da je otvaranje svih vrata i bočnih prozora na plasteniku dovoljno da se spasi rod.

Međutim, u vrelim letnjim danima, ventilacija ima svoja ograničenja:

• Efekat fena: Kada je spoljašnja temperatura vazduha iznad 34°C, vetar koji ulazi u plastenik ne hladi biljke. Umesto toga, on deluje kao fen - dodatno isušuje vazduh i ubrzava transpiraciju (gubitak vode kroz listove), što dovodi do uvenuća.
• Zadržavanje toplote: Polietilenska folija na plasteniku propušta sunčevu svetlost, ali zadržava infracrveno (toplotno) zračenje. Bez obzira na promaju, unutrašnjost plastenika u centralnom delu dana može biti i do 5-10°C toplija od spoljašnje sredine.

Zbog toga je ventilaciju neophodno kombinovati sa zasenom.

Dva načina zasene

Zasenčivanje je proces smanjenja intenziteta sunčevog zračenja koje ulazi u plastenik pomoću mehaničkih ili hemijskih barijera. Njegov cilj nije da potpuno zamrači prostor, već da ublaži direktne sunčeve zrake i spusti temperaturu unutar objekta za kritičnih 3°C do 7°C.

Sa zasenčivanjem treba početi krajem proleća ili početkom leta (najčešće od juna), čim spoljašnje temperature redovno prelaze 28°C, a unutar plastenika počnu da dostižu kritičnih 32°C - 35°C. Primenjuje se tokom najtoplijeg dela dana (od 10 do 17 sati).

Zasenjivanjem plastenika sprečite ožegotine na plodovima biljaka

Postoje dva načina zasene plastenika: mreže (moderniji i efikasniji način) i krečenje/prskanje folije (tradicionalni način).

1. Mreže su napravljene od UV stabilnog materijala i dolaze sa različitim procentima zasene. Za povrtarstvo (paradajz, paprika, krastavac) idealne su one sa 30 do 40% zasenjenja. Sve iznad toga (npr. 50% ili 60%) može previše da smanji svetlost potrebnu za fotosintezu, što opet šteti biljkama. Najbolje je mrežu postaviti sa spoljašnje strane plastenika, preko folije. Na taj način ona zaustavlja toplotu pre nego što uopšte uđe u plastenik. Između folije i mreže poželjno je ostaviti mali prostor za cirkulaciju vazduha. Može se postaviti i unutar plastenika (kao zavesa), ali je tada efikasnost nešto manja jer je toplota već prodrla kroz foliju.
2. Krečenje folije je jeftinija varijanta gde se folija prska specijalnim ekološkim bojama koje se ispiraju kišom ili klasičnom smesom gašenog kreča i vode. Mana je što smanjuje propusnost svetlosti i tokom oblačnih dana kada je ona biljkama očajnički potrebna, a teže ga je skinuti u kasnu jesen.

Savet plus za vrele dane

Da biste pomogli paradajzu, paprici i krastavcu da prebrode toplotni stres, pored zasene i ventilacije primenite i druge mere. Na primer, zalivajte biljke kap po kap u ranim jutarnjim satima (između 5 i 7 sati) kako bi zemljište bilo hladno i vlažno pre nego što upekne sunce.

Zašto paradajz puca baš kad najviše rodi?

Takođe, prskanje biljaka aminokiselinama ili ekstraktom morskih algi pomaže im da lakše podnesu temperaturni šok i brže oporave polen.