Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Očuvanje plodnosti
  • 15.06.2024. 14:00

Amerikanci rade eksperiment: Šta će krave između borova?

I u Americi počeli da čuvaju i popravljaju kvalitet zemljišta! Do pre petnaestak godina bilo je nezamislivo da se u SAD rade istraživanja u vezi sa organskom proizvodnjom.

Foto: Bojan Kecman
  • 109
  • 7
  • 0

Centar za ekološki prihvatljive sisteme u Severnoj Karolini, nedaleko od glavnog grada Ralija, razvija i promoviše ravnopravne sisteme hrane i uzgoja koji čuvaju prirodne resurse, jačaju zajednice, poboljšavaju zdravstvene rezultate i ekonomske mogućnosti u državi. Trenutno vrše istraživanja u nekoliko oblasti, a najviše na polju organske i stočarske proizvodnje.

Do pre petnaestak godina bilo je nezamislivo da se u Sjedinjenim Američkim Državama rade istraživanja u vezi sa organskom proizvodnjom.

Najviše se ispituju kukuruz i soja

Međutim, preterana industrijalizacija zemlje i poljoprivrede, kao i upotreba herbicida, dovela je do zagađenja zemljišta pa se ispituju načini kako da se popravi sastav zemljišta i sačuva ugljenik u njemu, a sve u cilju smanjenja emisije ugljenika u atmosferu i smanjenja negativnih efekata klimatskih promena.

"Ispituju se prinosi na parcelama od po nekoliko hektara, na kojima se pokušava dobiti dobar prinos kukuruza okopavanjem korova i njihovim zaoravanjem u zemljište, što se poredi sa parcelama na kojima se primenjuje samo stajnjak i parcelama na kojima se koriste herbicidi", kaže Mišel Šreder - Moreno, direktorka Centra.

Rezultate prosleđuju farmerima, kaže Moreno

Dodala je kako žele da u što većoj meri stvore smoodrživu poljoprivredu u svim oblastima. Sve rezultate istraživanja koje dobiju prosleđuju farmerima.

Severna Karolina donedavno je bila poznata po uzgoju duvana. Međutim, poslednjih godina primat zauzimaju soja i kukuruz na kojem se radi najviše ogleda.

"Duvan je, uz pamuk, biljka koja najviše osiromašuje zemljište. Sa sojom i kukuruzom ipak je drugačije", ističe Aleks Vudli, koordinator za ratarske projekte, dodavši kako pokušavaju da što više poprave kvalitet zemljišta pa zato rade nekoliko uporednih ogleda.

Prinosi kukuruza, kako navodi, uglavnom su najveći na parcelama na kojima se koriste herbicidi, ali je primetna sve veća otpornost korova na herbicide sa aktvnom materijom na bazi glifosata.

"Mada, razlika nije velika, a pojedinih godina, naročito kada imamo dosta kiša, rezultati su isti. Nije lako rešiti korove zaoravanjem u zemljište, ali tako ga obogaćujemo i vraćamo mu plodnost", dodaje Vudli.

Eksperimenti na šumskom zemljištu

I u povrtarskoj proizvodnji pokušavaju se pronaći sorte paradajza nižeg rasta, otpornije na bolesti i štetočine. Centar poseduje po šest hektara sertifikovanih organskih i neorganskih parcela, iako se i na ovim drugim, primenjuju principi organske proizvodnje.

"Rezultati istraživanja na više od 50 povrtarskih vrsta takođe se predstavljaju farmerima koji ih primenjuju na svojim poljima, a plodovi se doniraju lokalnim organizacijama" navodi Melisa Bell, terenski istraživač.

Agroklub u Severnoj Karolini: Kako žive njihovi proizvođači zdrave hrane?

Jedan od interesantnih eksperimenata radi se i u oblasti stočarstva. Na sedam ograđenih hektara posađena su stabla loboda bora, dugolisnog bora i čeribark hrasta, između kojih su posejani ljuljevi i višegodišnje trave, a na četiri hektara susedne parcele, koja nije ograđena, posejane su domaće, autohtone trave, prilagođene vrelim letima u Severnoj Karolini. I na jednoj i drugoj parceli omogućena je ispaša krava, rasa crni i smeđi angus.

Trava se kosi jednom ili dva puta godišnje

Između drveća stvorene su zone široke 12 i 24 metra na kojima se obavlja ispaša goveda i na kojima se trava kosi jednom ili dva puta godišnje, kao i zone na kojima se obavlja samo ispaša, bez kosidbe. Istovremeno se na parceli od četiri hektara primenjuje samo ispaša goveda, takođe bez košenja trava.

"Cilj eksperimenta jeste da se vidi koliko će se obogatiti organska materija u zemljištu primenjivanjem različitih metoda ispaše i kosidbe i koliko će se više ugljenika i azota sačuvati u zemljištu. Rezultati pokazuju da zemljište ispod višegodišnjih trava služi kao njihovo skladište, u suprotnom oslobađali bi se u atmosferu i doprinosili njenom zagrevanju, a time i klimatskim promenama", ističe Alan Franclubers, stručnjak za zemljište u Centru za ekološki prihvatljive sisteme.

Dalja istraživanja pokazaće koji je od ovih sistema najbolji za stabilizaciju zemljišta, odnosno, nakupljanje što većih količina organske materije u njemu.


Tagovi

Centar za ekološki prihvatljive sisteme Ugljenik u zemljištu Ljuljevi Višegodišnje trave Organska prozvodnja Angus goveda


Autor

Bojan Kecman

Više [+]

Dipl.inž.poljoprivrede Bojan Kecman specijalizovan je za integralnu i organsku proizvodnju i zaštitu voća i povrća. Takođe se bavi voćarstvom, uzgaja kruške, šljive i crvenu ribizlu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Vodopija ili cikorija