• Đubrenje
  • 02.12.2019. 10:00

Da li je na oranicama zapostavljena upotreba stajnjaka?

S obzirom na to da stajnjak ima produženo dejstvo, preporuka je da se na težim tlima, unosi na svakih četiri do pet godina, ilovači tri do četiri, a na lakišim, dve do tri godine.

Foto: Depositphotos/thefutureis
  • 146
  • 24
  • 0

Tokom jeseni, prilikom osnovne obrade zemljišta, istovremeno treba uneti organska i mineralna đubriva. Cilj primene organskih hraniva je povećanje biološke aktivnosti tla, a samim tim i njegove plodnosti. Na ovaj način takođe popravljaju se i njegove fizičke, biološke i hemijske osobine.

Poljoprivrednici koji se bave stočarstvom i na svom gazdinstvu imaju proizvodnju stajnjaka, tokom jeseni koriste i transportuju đubrivo do parcela. Transport poskupljuje njegovu primenu, a često je neophodna i dodatna radna snaga. Uz to, mnogi proizvođači moraju i da ga kupe pa kad na to dodaju i zahteve transporta i rasturanja, često i odustanu od njegove upotrebe.

Značaj korisnih mikroorganizama u tlu

Iz ekonomskih i organizacionih razloga, upotreba stajskog đubriva u našoj zemlji vrlo često biva zapostavljena. Njegovom primenom unose se i korisni mikroorganizmi u tlo, a istovremeno se aktivira i rad korisnih bakterija i drugih zemljišnih organizama, čime se veoma povoljno deluje na strukturu tla.

Važno je da se đubrivo po parceli primeni što ravnomernije, da ne bi došlo do nejednake bujnosti useva i njihovog poleganja na mestima gde je rasturena veća količina.

Značaj upotrebe stajnjaka u voćarstvu

Stajnjak treba rasturiti neposredno pred osnovnu obradu. Po nanošenju potrebno ga je zaorati da bi se smanjili gubici azota koji nastaju ako se đubrivo ostavi na parceli mnogo pre obrade. U zavisnosti od toga da li se radi o težem ili lakšem tlu, stajnjak je poželjno zaorati pliće, odnosno dublje. Pri plićem zaoravanju, nedostatak je što ga oruđa za dopunsku obradu zemlje iznose na površinu. Nekada se rastura i u svežem stanju. Iako su manji gubici jer nema skladištenja ovog đubriva, napomena je da se ipak ne rastura u periodu blizu setve ili sadnje.

Voditi računa o produženom dejstvu

Naime, burno razlaganje ovog đubriva, može da ošteti mlade biljke ili seme pri klijanju. Svež stajnjak ima i druge nedostatke. Teže ga je rasturiti i zaorati, a sporije se i razlaže i deluje. Količina koja se preporučuje za rasturanje zavisi od osobine zemljišta i klime, ali i kvaliteta stajnjaka i zahteva useva. Najčešće se đubri količinom 20 do 40 tona po hektara. Pre upotrebe, svakako je potrebno uraditi agrohemijsku analizu, na osnovu koje stručno lice daje preporuku.

S obzirom na produženo dejstvo, preporuka je da se na težim tlima, unosi na svakih četiri do pet godina, ilovači tri do četiri, a na lakišim, dve do tri godine.

Karakteristike i prednosti stajnjaka

U sistemu intenzivne poljoprivredne proizvodnje relativno je niska koncetracija hraniva na teškim zemljištima pa je preporuka da se stajnjak kombinuje sa odgovarajućom količinom mineralnih đubriva, a sve na osnovu rezultata hemijske analize zemljišta, kao i potreba useva, objašnjava diplomirani inženjer ratarstva i povrtarstva, Jelena Stojiljković, iz PSSS Leskovac.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Upotreba stajnjaka Transport đubriva Stajsko đubrivo Pliće zaoravanje Burno razlaganje Produženo dejstvo Jelena Stojiljković

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi