Kako do dobrog roda paradajza?

Paradajz se u vrtovima Evrope pojavio sredinom 16. vеka, a od sredine 18. veka počeo se koristiti u ishrani. Opravdano je zavladao baštama i gastronomijom. Za uspešno uzgajanje paradajza neophodno je posvetiti pažnju posađenim biljkama.

Briga o posađenim biljkama paradajza

Biljke paradajza ne vole pregustu sadnju. Rastojanje među biljkama treba da omogući nesmetanu cirkulaciju vazduha. To će sprečiti ili ublažiti pojavu mnogih oboljenja. Rasad paradajza se sadi dublje nego što su biljke bile u saksijama ili kontejnerima. Biljke na donjim delovima stabla obrazuju dodatno korenje koje će omogućiti paradajzu bolje ukorenjavanje, bolje korišćenje vode i hraniva iz zemljišta.

Tokom vegetacionog perioda biljke paradajza treba redovno okopavati i nagrtati ili malčirati, zalivati, formirati grm i vršiti zaštitu od bolesti i štetočina. Biljke se ukorene već nakon desetak dana posle sadnje na stalno mesto. Tokom leta potrebno je zalivati biljke, ukoliko je vreme sušno. Treba znati da je paradajz veliki potrošač vode. Potrošnja vode po biljci je oko 0,9l po jednoj biljci.

Đubrenje je još jedna važna mera koju je potrebno redovno obavljati. Zbog obrazovanje velike količine biljne mase i plodova, paradajz je veliki potrošač hraniva, posebno kalijuma.

Uklonite zaperke

Obavezna mera tokom uzgajanja paradajza je formiranje grma i uklanjanje zaperaka. Na ovaj način se smanjuje količina biljne mase, biljka je prozračnija, a plodovi na biljkama su krupniji. Uklanjanje zaperaka je redovna mera uzgajanja indeterminantnih sorti paradajza (sorte sa neograničenim rastom). Zaperci se formiraju između biljnog stabla i lista, dok se rodne grane sa cvetovima formiraju direktno na stablu.

Zaštita od bolesti

Paradajz pripada istoj porodici kao krompir i patlidžan. Za uspešno uzgajanje paradajza treba izbegavati srodne biljke kao preduseve i sadnju paradajza u njihovoj  blizini, zbog lakog širenja bolesti i štetočina.

Bolesti paradajza možemo podeliti u dve grupe: bolesti koje ne izazivaju patogeni i bolesti koje izazivaju patogeni (gljivice, virusi, bakterije). Od bolesti koje ne izazivaju patogeni proizvođači i amaterskim baštovani se najčešće susreću sa truleži vrha ploda koja se javlja zbog nedostatka kalcijuma. Kod ovog problema pomoći će đubrivo od ljuski jaja, tretiranje mlekom, namenska Ca đubriva.

Plamenjača, pepelnica i antraknoza su najčešće gljivične bolesti koje u potpunosti mogu da unište biljke i rod paradajza. Simptomi plamenjače četo prođu nezapaženi, a ova bolest u potpunosti može da uništi paradajz.

Kako se boriti protiv plamenjače paradajza

Za zaštitu se mogu koristit sredstva na bazi mleka, sode bikarbone, belog luka, lukovine crvenog luka (ljuski), pelina, rastavića, sirutke.

Preparat od belog luka

Za ovaj preparat potrebno nam je: 100 do 200g čenova belog luka, 10l vode.

Čenove belog luka je potrebno zgnječiti, usitniti i preliti sa 10l vode. Ostavi se tokom 24h da beli luk pusti aktivne materije u vodu. Nakon toga preparat se procedi i spreman je za upotrebu. Gotovom preparatu se može dodati 1g do 2g kalijum permanganata.

Tretiranje se obavlja svakih 10 dana ili se naizmenično upotrebljava sa nekim drugim prirodnim pripravkom.

Preparat od mleka i joda

Potreban nam je 1l mleka, koji se razredi sa 10l vode i doda se 20 kapi joda. Ovaj preparat će delovati preventivno na pojavu bolesti, a jod će  dodatno poboljšati zametanje i formiranje plodova.

Mleko kao đubrivo i zaštita za povrće

Preparat od kefira

Ovaj preparat se priprema jednostavno, a koristi se u borbi protiv plamenjače. Dovoljno je 1l kefira razblažiti sa 10l vode. Biljke paradajza se tretiraju svakih 10 do 15 dana u zavisnosti od vremenskih prilika.

Primena sode bikarbone u zaštiti biljaka paradajza

Soda bikarbona je odlično sredstvo za zaštitu biljaka paradajza. Može da se koristi u borbi protiv plamenjače, pepelnice, antraknoze. Njen rastvor stvara alkalnu sredinu na površini biljne mase, što ne odgovara patogenima za njihov rast. Može da se koristi samostalno ili u kombinaciji sa drugim materijama (na primer, sa mlekom).