Kakva je tehnologija gajenja pšenice u organskoj proizvodnji?

Tehnologija gajenja pšenice u organskoj proizvodnji zasniva se na nekoliko važnih principa koje treba poštovati. Reč je o redukovanom sistemu obrade zemljišta, specifičnom đubrenju i održavanju plodnosti, integralnom pristupu zaštiti bilja i poštovanju plodoreda, navodi Ljiljana Vuksanović, stručnjak u ovoj oblasti. Ona dodaje da je neophodno uvođenje plodoreda sa obaveznim učešćem leguminoza, žetvenih ostataka, zelenišnog đubriva, mehaničke kultivacije, biološke kontrole bolesti, štetočine i korova.

Organska proizvodnja - rezultat životnog ubeđenja

Stajnjak se ne unosi pre pšenice

Vuksanović objašnjava da je dozvoljena upotreba organskih đubriva i prirodnih mineralnih poput stajnjaka, komposta, osoke, treseta, glistenjaka ili drvenog pepela. Na ovaj način se kako pojašnjava postiže cilj da se održi i poboljša plodnost zemljišta.

"U organskoj proizvodnji stajnjak se ne unosi pre, već posle pšenice, jer je ona u suštini predkultura. Pre pšenice se koristi zelenišno đubrivo, odnosno zaoru se detelina, grašak, grahorica, kako bi se zemljište obogatilo organskim materijama. Tek posle toga može da se unese stajnjak. U organskoj proizvodnji pšenice široko je rasprostranjena i upotreba mikrobiološkog đubriva, koji sadrže korisne mikroorganizme. Oni obavljaju transformaciju azota iz vazduha i razlažu organsku materiju u zemljištu oslobađajući fosfor i kalijum, navodi Vuksanović.

Što se prihrane pšenice u režimu organske proizvodnje tiče, stručnjaci u ovoj oblasti kažu da treba koristiti tečni stajnjak, osoku i mikrobiološko đubrivo, koje pored snabdevanja biljaka azotom i fosforom, uspešno štiti pšenicu od insekata.

Zlatkov organski svet

Predsetvenu pripremu treba uraditi odmah posle osnovne obrade

U domaćim agroekološkim uslovima, posebno kada nema dovoljno vlage u zemljištu, primena teških tanjirača je jedini mogući način obrade. Ovakav način je prihvatljiv i u organskoj proizvodnji. Ali pod jednim uslovom - da parcele nisu zaražene višegodišnjim korovima. Dubina oranja će zavisiti od tipa zemljišta, njegove vlažnosti i količine žetvenih ostataka i kreće se od 15 do 25cm.

Predsetvenu pripremu treba uraditi odmah posle osnovne obrade, pogotovo je oranje bilo primarno. Ukoliko je zemljište vlažnije od optimalnog, predsetvena priprema sledi za dan ili dva, kako se ne bi narušila struktura zemljišta. Optimalan rok setve pšenice počinje 1. oktobra, a završava se 25. oktobar. Setva je kvalitetna ako je 80 odsto semena posejano na dubinu od 4 do 5cm. Kada je vlaga manja treba sejati na oko 5-5,5cm.

Dublje zaoravanje žetvenih ostataka

Za suzbijanje korova najvažnije preventivno delovati i primenjivati mehaničke mere. Bioherbicidi u borbi protiv korova su krajnja mera. Za prouzrokovače bolesti stabla, lista i klasa, ali i za bolesti semena koriste se biološki preparati na bazi prirodnih materija i mikroorganizama, čije delovanje se zasniva na antagonističkim odnosima.

"Da bi se predupredila pojava bolesti i štetočina treba koristiti deklarisano seme, poštovati plodored, ali i dublje zaoravati žetvene ostatke. Takođe treba obratiti pažnju na vreme, dubinu, gustinu setve, kao i na navodnjavanje u kritičnim fazama razvoja useva," savetuje Ljiljana Vuksanović.

U slučaju da se gaji više različitih sorti, prednost treba dati ranostasnim genotipovima, obzirom da je optimalni rok žetve pojedinih sorti veoma kratak. U organskoj proizvodnji pšenice, u praksi se žetva obavlja kada je vlažnost zrna od 12 do 15 posto, a najviši prinosi se postižu pri kraju voštane zrelosti, kada je vlaga od 20 do 24 posto.