Molekuli ovog minerala reaguju čim dođu u dodir sa pesticidima ili teškim metalima. Pri toj reakciji otpušta se kalcijum i magnezijum. Na ovaj način takođe se usvajaju i toksini, što predstavlja njegov mehanizam delovanja.
Zeolit je u posednje vreme sve više našao svoju primenu i u poljoprivredi. Mineral po svom sastavu, u početku se koristio za suzbijanje aflatoksina i tu se pokazao kao vrlo uspešan. Nakon toga, počeo je da se koristi i za popravljanje strukture tla, zahvaljujući tome što je porozan i ima sposobnost da upija i otpušta vlagu. Takođe je i toplotni izolator i ne raspada se, objašnjavaju u PSSRS.
Firme čija je delatnost proizvodnja preparata na bazi zeolita, ističu kako on ima izuzetno povoljne osobine koje se mogu primeniti u zaštiti životne sredine. Razlog tome su njegovi molekuli, koji reaguju čim stupe u dodir sa pesticidima ili teškim metalima i u toj reakciji, otpuštaju kalcijum i magnezijum. Paralelno sa ovim reagovanjem, usvajaju i toksine i štetne organizme. Iz tog razloga se smatra takozvanim mineralom budućnosti i velikim čistačem životne sredine.
Uspešno se koristi i kod proizvodnje voća i vinove loze. Njegovom upotrebom, veći broj biljaka se 'prima', a tokom vegetacije, manja je mogućnost pojave štetočina i bolesti, a veća otpornost useva.
Benefiti ovog minerala ispoljavaju se u smanjenoj upotrebi hemijskih sredstava za zaštitu voćnjaka i vinograda. Pri tom je potpuno ekološki proizvod jer je prirodan i bezbedan po ljude i životinje.
Kod nas je još uvek na početku njegovo korišćenje u proizvodnji, kao preparata za zaštitu useva, iako su neka istraživanja pokazala efikasnost u folijarnom tretiranju voća i vinove loze.
Preporuka je da se koristi u borbi protiv gljivičnih i bakterijskih oboljenja, kao što je plamenjača, pepelnica, monilija, crna i siva pjegavost i druge zaraze. Takođe, dobar je i kod uništavanja biljnih vaši, kruškine buhe, surlaša, osice i drugih štetnih insekata.
Mehanizam delovanja sastoji se u dehidrataciji jaja štetnih insekata, čime se sprečava razvoj odraslih stadijuma insekata u čitavom vegetacijskom periodu.
Kada je sada reč, o zimskom tretiranju voćnjaka, zeolit je poželjno koristiti u dve faze. Prvi put je to nakon opadanja lišća, a drugo tretiranje je krajem februara i početkom marta. Na ovaj način biljke se dobro pripremaju za zimsko mirovanje, kao i za suzbijanje štetnih organizama.
U fazama razvitka useva, obezbeđuje pravilan razvoj zelene mase i takođe upija UV zrake, kako bi se izbeglo razaranje lisne površine. Kada se upotrebljava folijarno, najbolje ga je primeniti posle kiše ili kada je najveća vlažnost vazduha (jutarnji sati).
Zeolit nema karencu, kao drugi preparati, ali se ipak treba pridržavati preporuka proizvođača.
Na osnovu svojih dobrih svojstava, upotreba ovog sredstva kod zaštite bilja savetuje se i domaćim voćarima i vinogradarima. Poželjno ga je bar u početku kombinovati sa hemijskim preparatima za uspešne rezultate u proizvodnji.
Tagovi
Autor
