Da li poljoprivrednik može da ostvari subvenciju na njivu koja se vodi kao rov?

Subotički ratar Marinko Kujundžić koji muči muku sa dugovanjem prema "Vodama Vojvodine", uprkos odredbama novog zakona, ovih dana ima veći problem. Želi da se prijavi za subvencije po hektaru, ali je u nedoumici da li na njivi koju obrađuje godinama, a koja se u katastru vodi kao rov, može da ostvari podsticaj?

"Za vreme Drugog svetskog rata, na njivi mog dede bio je iskopan rov koji je spajao dva bunkera. To se 60-tih, 70-tih godina zatrpalo, pa se još od davnih obrađuje. Ta parcela je pripala meni i ja sam je upisao u eAgrar. Mene brine da li će me staviti u pasivni status ako prijavim tu parcelu za subvencije koje se u katastru vode kao rov?", glavno je pitanje Kujundžića.

Kada kreće prijavljivanje za 18.000 dinara subvencija?

Ipak, pre nego što se obratio Agroklubu, poslao je meil direktno - Ministarstvu poljoprivrede. Upitao je da li može da konkuriše za osnovni podsticaj i povrat akcize na toj parceli i zamolio da mu dostave Pravilnike po kojem se kategorišu ovakve parcele, u kojima je objašnjeno i taksativno navedeno sa kojim parcelama se može ostvariti osnovni podsticaj i povrat akcize. Ali, dobio je generički meil.

Zašto je ovo važno?

Ukoliko Uprava za agrarna plaćanja prilikom obrađivanja zahteva za osnovne podsticaje utvrdi da je za neku parcelu poljoprivrednik koji je konkurisao, na primer, "falsifikovao dokaza koji su u vezi sa predmetom podsticaja", prema Zakonu o upisu u Registar, njegovo gazdinstvo može da stavi u pasivan status i to na pet godina! 

"Detaljno sam iščitavao i istraživao, ali nigde nema kako se klasifikuju ove parcele. Ako može za njih da se konkuriše, zašto može, ako ne, zašto ne može. Šta se gleda, ono što piše u katastru ili šta pokaže satelitski snimak", bez odgovora je naš sagovornik.

U Pravilniku o načinu ostvarivanja prava na osnovne subvencije, iste se mogu dobiti za zasejane, odnosno zasađene i prijavljene u Registru, površine pod odgovarajućom biljnom kulturom u skladu sa Šifarnikom biljne proizvodnje, osim prirodnih livada i pašnjaka u okviru grupe kultura krmno bilje, kao i neobrađenog zemljišta.

To nije sve

Povrh svega, poseduje parcelu koja se u eAgraru pojavljuje iz dva - sa obradivim i delom koji se vodi kao livada treće klase. Oba dela kao jednu celinu u zakupu obrađuje više godina. Onda, obrađuje državno zemljište u zakup, od koje je jedan deo bio predmet restitucije, a drugi deo predstavlja livadu i trsik koja čini veći deo obradive površine i njiva treće klase koja ima mali deo obradive površine. Pitanje je isto, može li na ovakve parcele da ostvari subvencije?

Međutim, u Šifarniku, kao ni dalje u pomenutom Pravinliku nema detalj više koji bi mogao da reši Kujundžićevu nedoumicu.

Ako je vaša priča slična, javite nam u komentaru ispod teksta.

_{Naslovna fotografija: Marinko Kujundžić/Depositphotos/kaninstudio}