Berba grožđa: Pesma ili težak rad i kako je nastalo tokajsko vino?

U davna vremena, berba grožđa bila je događaj od neprocenjivog značaja za vinogradarsku porodicu, rodbinu i celo selo, upravo kao i danas. Sunčano, mirno vreme u oktobru značilo je pravu blagodet, jer se tada šećer u bobicama grožđa pravilno razvija i posao je počinjao od svitanja pa trajao do mrklog mraka.

Ostade pesma

Vinogradari nikako nisu voleli kišovit oktobar, jer tada je plod u opasnosti, može da počne truljenje. Zato se berba obavljala u najvećoj brzini, da ni jedna bobica ne propadne. Omladina je osobito rado učestvovala u ovom poslu, jer, poznato je, jesen je doba kad se ugovaraju i obavljaju svadbe. U najboljoj odeći, kao na nekom današnjem "Grožđebalu", mladi i stariji otkidali su grozdove, ručno, pažljivo, da ih ne zgnječe, i slagali u velike korpe.

Od Rimljana, kralja Petra I do današnjih 500 ha Oplenačkog vinogorja

Kuvao se bećar paprikaš u velikim kotlovima, jer je svaki vinogradar gledao da okupi što više berača, da bi i posao bio brže gotov. Iz tog dela godine etnolozi su davnih dana zabeležili pesme "Ne lomi mi lojze, ne beri mi grojze", "Berem grožđe, biram tamjaniku", "Obraše se vinogradi", "Sadio Paja vinograd" i mnoge druge, a sve o jesenjoj seti i čežnji za ljubavlju. 

Velik i težak posao

Da bude jasno: berba nije ni zabava ni obred ni običaj, nego velik i težak posao koji zahteva organizaciju, znanje i brzinu. Ipak, da ne bude sve tako ozbiljno, pobrinule su se u davna vremena generacije vinogradara, unoseći u rad neohodan element radosti i zabave.

Zato su se, kad veče padne, beračice i berači okupljali da večeraju, odigraju po koje brzo kolo i otpevaju prigodne pesme, pa tako do duboke noći. Negde su se birali "kralj" i "kraljica" berbe, što možda ima veze sa starim prehrišćanskim božanstvima zaduženim za plodnost. Dvoje mladih, izabranih za "kralja i kraljicu" nosili su na glavama vence od loze i njih dvoje su započinjali svaku igru ili zapovedali gajdašima šta da sviraju. Ujutro, nastavak posla.

Danas je običaj da se nabrano grožđe mulja u velikim ili malim muljačima, ali, nekada, to je spadalo u ručni rad. Ili, bolje, nožni rad, jer se grožđe gazilo - bosim dobro opranim stopalima žena, devojaka i dece. Jedno kolo igra se na brzu melodiju uz reči "Ovako se grožđe mulja, ovako, ovako", a svaki slog pesme prati odgovarajući pokret nogama veselih radnika. Kad poteče prvi mlaz soka iz muljača, nastajalo je veselje sa obilnim obrokom, a na sto se donosilo staro vino. Jer, novo treba tek da se nalije u burad i odnese u podrume, gde će vremenom i odgovarajućim postupkom razviti svoje najlepše osobine.  

Izuzetak od pravila

Zanimljiva istinita anegdota o berbi grožđa prepričava se i danas u severnom Banatu, a odnosi se na grad Tokaj u Mađarskoj, poznati vinorodni kraj. Upravo u toku svečanosti povodom berbe, turska vojska napala je grad i okolna sela. Narod se razbežao i uspeo da se vrati tek krajem novembra. U međuvremenu, pale kiše, počeli mrazevi, grožđe izmrzlo, onako kako je ostalo neobrano na čokotima. Dugo su se ljudi premišljali da li da takvo, naizgled propalo, grožđe oberu ili ostave.

Koliko će ovogodišnji prinos i kvalitet grožđa da utiče na cenu vina?

Najzad su ipak obrali grožđe i napravili vino po uobičajenom postupku, pa šta bude. Veoma su se iznenadili kad je vino ispalo neuporedivo bolje od onog koje su ranije pravili. Tako je, prema predanju, nastalo čuveno tokajsko vino koje je stiglo na trpeze kraljevskih i plemićkih dvorova. Proizvodi se i danas na isti način, to jest bere se tek kad jesen daleko odmakne.

Ali, to je izuzetak: sve ostale vrste grožđa treba da budu obrane upravo ovih dana. Nije čudno što se u mnogim sredinama organizuju svečanosti povodom berbe, sa bogatim programom i prikazivanjem starih običaja.