Bio bašta Mari-Luiz Krojter je nezaobilazan klasik ekološkog vrtlarenja

Kod svoje prijateljice Klare, moja baka me je vodila barem jednom nedeljno. Razmenjivale su mustre za heklanje. Sedile su satima, pretumbavale nedeljne događaje, a ja sam se dosađivao. Njena dnevna soba izgledala je kao muzej jer je sve bilo puno porculanskih figurica iz Nemačke, gde su njena deca živela, koje su najavljivale kišu. Ništa nije smelo da se dira. Jedino s čime sam se smeo igrati bila je 3D razglednica na kojoj je devojka, zavisno kako bi pomakla, namignula.

U kući bake Klare nije bilo puno knjiga. Barem onih koje su unucima njenih prijateljica bile vidljive. Vetrovi rata, Biblija mladih kojoj je nedostajalo pola stranica, komplet Anđelike i "Scaramouche" Rafaela Sabatinija. No, bilo je tu Arena, Mani Di Fate, Burde, Kveleovih kataloga, bezbroj primeraka Vesnikovog "Mog vrta". I knjiga koju sam zaboravio sve ove godine. A onda sam, dok sam tražio ideje, naišao na naslovnu stranu koja mi je blesnula u sećanje i vratila me mnogo, mnogo godina unazad. Kućica kao iz Tolkinove Srednje zemlje i crvena slova.

Ni moje bake, ali ni njene drugarice nema barem 20 godina, ali sećanja su "smešna lupa, koja sitne stvari uveličava". Kako je moguće da se sećam te knjige, koja je bila na vrhu svih onih pomenutih magazina, ispod hoklice pored prozora koji je gledao na njeno dvorište.

Uglavnom knjiga se zove "Bio bašta“ i napisala ju je Mari-Luiz Krojter.

Kako funkcioniše živi sistem bašte?

Prvi put objavljena 1981. godine pod izvornim nazivom "Der Biogarten", knjiga Mari-Luiz Kreojter pojavila se u razdoblju kada su veštačka đubriva i hemijska sredstva za zaštitu bilja bila uobičajen i dominantan standard u vrtlarstvu. U takvom kontekstu autorka zauzima suprotan smer, zagovarajući biološki uzgoj, kompostiranje, plodored i prirodne metode zaštite bilja decenijama pre nego što su pojmovi poput ekološko, organsko i održivo postali deo šire javne svesti.

Knjiga je prepoznata kao jedno od najuticajnijih dela ekološkog vrtlarenja u Evropi. Tokom godina doživela je više od 25 izdanja i prodata je u milionskim tiražima, čime je stekla status standardnog i gotovo referentnog priručnika za biološko vrtlarenje. Krojter je za svoj rad dobila i priznanje Nemačkog vrtlarskog društva, a knjiga se i danas redovno ubraja među ozbiljne naslove za sve koji se bave ili zanimaju za prirodni uzgoj hrane.

Posebna vrednost knjige ne leži samo u praktičnim uputstvima, nego u doslednom pokušaju da se objasne osnovni prirodni procesi koji stoje iza uspešnog vrtlarenja. Krojter ne nudi gotove recepte, nego nastoji čitaocu približiti način na koji funkcionišu zemlja, biljke i čitav živi sistem bašte. Polazi od ideje da vrtlar ne bi trebalo da deluje protiv prirode, nego da je razume i sa njom sarađuje. U tom okviru središnje mesto zauzima tlo, koje ne posmatra kao inertnu podlogu, nego kao živ, dinamičan sistem u stalnoj promeni.

Podzemno stado krava

Prema Krojter, plodnost tla temelji se na bogatom humusnom sloju i izuzetnoj raznolikosti života koji se u njemu odvija, od mikroskopskih organizama do kišnih glista, koje autorka slikovito naziva "podzemnim stadom krava". Upravo taj živi sloj tla smatra se temeljem svakog zdravog vrta, zbog čega Krojter posebnu važnost pridaje zatvorenom kruženju materije. Sve što dolazi iz tla, u obliku biljnih ostataka i organskog materijala, treba mu se kroz kompostiranje ponovo vratiti, čime se održava prirodna ravnoteža i dugoročna plodnost.

U skladu s tim pristupom, kompostiranje zauzima središnje mesto u njenom radu. Ono nije tek način zbrinjavanja otpada, nego ključni proces stvaranja nove plodnosti, pod uslovom da su zadovoljeni prirodni uslovi razgradnje poput vazduha, vlage i uravnoteženog odnosa ugljenika i azota. Uz kompost, Krojter naglašava i malčiranje kojim se štiti vlaga, smanjuje isušivanje, sprečava erozija i podstiče život u površinskom sloju tla.

Kako na maloj površini uzgajati više i isplativije?

Vrt ne posmatra kao skup odvojenih kultura, nego kao složen i uravnotežen ekosistem. U njemu važnu ulogu imaju i brojni drugi organizmi, od oprašivača do ptica i sitnih životinja, koji prirodno učestvuju u održavanju ravnoteže i zdravlja sistema. Posebno je zanimljiv i njen odnos prema korovu i štetočinama, koje ne tretira kao neprijatelje koje treba uništiti, nego kao pokazatelje stanja tla i mogućih grešaka u uzgoju.

Krajnji cilj takvog pristupa nije samo veći i stabilniji prinos, nego i proizvodnja hrane više kvaliteta - nutritivno bogatije, aromatičnije i prirodnijeg ukusa - koja odražava zdravlje tla iz kojeg potiče.

Ispred svog vremena

Upravo zato "Bio vrt" i danas deluje iznenađujuće savremeno. Temama poput zdravog tla, bioraznolikosti, malčiranja, kompostiranja i uzgoja bez hemijskih sredstava bavio se više od četiri decenije pre nego što su postale deo glavnih trendova održive poljoprivrede i permakulture. Zbog toga se s razlogom smatra jednim od klasika ekološkog vrtlarenja.

Veliko pile: Kako su antibiotici promenili našu ishranu - i narušili zdravlje

Kroz brojna izdanja knjiga je postala manifest pokreta koji štiti životnu sredinu i regeneriše zemlju. Glavna poruka autorke Mari-Luiz Krojter ostaje jednostavna: sve što u bašti raste i živi treba posmatrati s ljubavlju i razumevanjem.