Čarobni pasulj - sve što niste, a oduvek ste hteli da saznate o kralju mahunarki

Kada sam bio mali, jedna od najdražih slikovnica bila mi je Džek i čarobni pasulj, u izdanju Dečje knjige, koju je prevela Maja Kotur. Priča koju je u danas najpoznatijem obliku 1890. godine zapisao engleski folklorista Džozef Džejkobs. U njoj dečak menja kravu za nekoliko zrna čarobnog pasulja, iz kojih preko noći izraste ogromna stabljika koja doseže do neba i vodi ga u svet divova iznad oblaka.

Ipak, to nije potpuno nasumična maštarija: penjačke sorte poput Blue Lake, Kentucky Wonder i Scarlet Runner mogu narasti nekoliko metara u visinu, obavijajući se oko potpore, pa prizor biljke koja se penje visoko prema nebu i nije toliko daleko od stvarnosti.

Od istorije do uzgoja

Pasulj je jedna od retkih važnih prehrambenih biljaka koje su ljudi nezavisno pripitomili na dva područja Amerike, u Andama i Mezoamerici. U genskim bankama danas se čuva gotovo 117.000 uzoraka različitih vrsta roda Phaseolus, među kojima 86 odsto čini običan pasulj.

Pasulj - hranitelj naroda od davnina do danas

Može biti crn, beo, crven, žut, ljubičast ili prošaran, a upravo je raznolikost boje, oblika i šara semena jedan od pokazatelja njegove ogromne genetske raznovrsnosti. Sam ne može da vezuje atmosferski azot, već mu u tome pomažu bakterije koje žive u kvržicama na korenu. Zajedno sa kukuruzom i tikvom čini poznatu poljoprivrednu kombinaciju "tri sestre", u kojoj kukuruz služi kao prirodni oslonac, dok mahunarka doprinosi snabdevanju sistema azotom.

Monografija "Čarobni pasulj” opsežno je stručno i naučno delo posvećeno celokupnoj problematici uzgoja, genetike, botanike i primene pasulja (Phaseolus vulgaris L.). Knjigu potpisuju četvoro stručnjaka sa Agronomskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu – prof. dr Klaudija Carović-Stanko, prof. dr Jerko Gunjača, vanr. prof. dr Boris Lazarević i doc. dr Monika Vidak. Objavljena 2022. godine, ova knjiga donosi sintezu dugogodišnjih naučnih istraživanja autora i terenskih ogleda, uz bogat pregled domaće i svetske stručne literature.

Osam tematskih celina

Sadržajno, materijal je podeljen u osam tematskih poglavlja koja sistematski obuhvataju sve faze životnog ciklusa i proizvodnje ove poljoprivredne kulture. U uvodnom delu autori iznose istorijski i privredni kontekst, napominjući da su krajem 19. veka pasulj i bob u Hrvatskoj zauzimali čak 80 odsto poljoprivrednih površina, dok je savremena proizvodnja znatno skromnija, uprkos tome što pasulj predstavlja izuzetno vrednu funkcionalnu hranu.

Istorija i genetika vrste obrađene su kroz prikaz njenog nastanka u dva primarna genska bazena - srednjeameričkom i andskom. Autori se bave procesima pripitomljavanja i geografskog širenja, analizom tipova fazeolina, ali i hrvatskim tradicionalnim sortama poput "Kukuruzare“, "Trešnjevca“, "Biserke“, "Zelenčeca“ i "Dana i noći“, koje čine ključni deo domaće genetske raznovrsnosti.

Sledi detaljan prikaz same biljke i njenog razvoja. Opisana su morfološka svojstva i tipovi rasta, od determinisanih žbunastih oblika do nedeterminisanih visokih penjačica, kao i struktura korenovog sistema, lista, cveta, mahune i semena. Razvoj useva prikazan je hronološki, od klijanja do zrenja.

Kako veštačka inteligencija menja poljoprivredu, od korova i bolesti do stočarstva

Praktični deo knjige donosi tehnologiju uzgoja, od sertifikacije i izbora semena do pripreme zemljišta, setve, klimatskih uslova i mineralne ishrane biljaka. Posebna pažnja posvećena je upravljanju usevom tokom vegetacije, uključujući režime navodnjavanja u osetljivim fazama cvetanja, najvažnije gljivične i bakterijske bolesti, virusne infekcije i štetočine u zemljištu i na biljci. Obrađene su i mere suzbijanja korova, fiziološki poremećaji, kao i postupci berbe i žetve suvog zrna i mahuna.

Posebno poglavlje posvećeno je specifičnostima ekološke i organske proizvodnje. Objašnjena su pravila izbora parcela, ključna uloga plodoreda u smanjenju infektivnog potencijala bolesti, kao i primena dozvoljenih sredstava za zaštitu i ishranu useva u skladu sa normama Evropske unije.

Ekološki uzgoj i nutritivna vrednost

Veliki prostor posvećen je i nutritivnoj vrednosti. Kroz opsežne tabelarne i tekstualne prikaze analizirani su hemijski sastav suve materije, udeo visokokvalitetnih proteina, ugljenih hidrata, minerala (kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, fosfora, kalijuma) i vitamina, kao i bioaktivnih supstanci i antioksidanasa. Opisana su i lekovita svojstva, uticaj na regulaciju telesne mase, kao i prisustvo antinutritivnih supstanci, poput fitinske kiseline i inhibitora proteaza, te načini njihovog neutralisanja termičkom obradom.

Na kraju se tematika širi i izvan običnog pasulja. Osmo poglavlje donosi botanički i uzgojni prikaz ostalih gajenih vrsta iz roda Phaseolus - lima pasulja (Phaseolus lunatus), crvenog pasulja (Phaseolus coccineus), oštrolisnog ili tepari pasulja (Phaseolus acutifolius), kao i žbunastog ili jednogodišnjeg pasulja (Phaseolus dumosus).

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor