Kako veštačka inteligencija menja poljoprivredu, od korova i bolesti do stočarstva

Kakav sam produženi vikend isplanirao. Kafe, šetnje, ručkovi, vožnje biciklom, obilasci rodbine, a kada padne mrak, filmski ili serijski maraton. Ipak, napravio sam kobnu grešku već u prvih sat vremena nakon dolaska kući. S obzirom na to da je počela da pada kiša, odlučio sam da pogledam film "AI dokumentarac: Kako sam postao optimista pred apokalipsu“ (The AI Doc: Or How I Became an Apocaloptimist).

U njemu neki od bivših zaposlenih velikih kompanija govore o mogućnosti da razvoj veštačke inteligencije završi gubitkom ljudske kontrole nad tehnologijom i katastrofom za čovečanstvo. Njihov strah ide toliko daleko da pojedinci govore kako ne žele da imaju decu, jer ne veruju da će budući svet biti siguran za njih. Najcrnji scenario koji film otvara je pojava superinteligencije koja bi mogla nadmašiti čoveka, donositi sopstvene odluke i dovesti do izumiranja ljudske vrste.

Od apokalipse do polja

Treba reći još jednom, sagovornici nisu samoprozvani borci protiv - birajte bitku koju želite po izboru - koji imaju svoje teorije zavere koje možete svakodnevno gledati na istorijskim kanalima u sklopu vašeg TV paketa. Ili ako ste mazohista, pa pratite njihove kanale na YouTube-u. Ponavljam, sve su to ljudi koji su radili za firme čije usluge koristite svakodnevno. Od recepata i lekarskih dijagnoza do emotivnih poruka podrške.

Sat vremena bilo je dovoljno da mi upropasti ceo vikend. Umesto odmora i romantičnih komedija sa Dženifer Lopez, odlučio sam da krenem u potragu za dodatnim informacijama. I tako naišao na naslov "Žetva inteligencije: AI revolucija u poljoprivredi“ (Harvesting Intelligence: The AI Revolution in Agriculture), knjigu koju su uredili Alka Arora, Sudip Marvaha, Rajni Jain i Rajender Parsad, a objavio Springer Nature Singapore.

Knjiga se bavi primenom veštačke inteligencije u poljoprivredi i promenama koje donose tehnologije poput robotike, računarskog vida, interneta stvari (IoT) i analize podataka. Razmatra kako se AI koristi za upravljanje usevima, navodnjavanje, povećanje prinosa, efikasnije korišćenje resursa i smanjenje uticaja proizvodnje na životnu sredinu. Posebna poglavlja posvećena su biljnoj proizvodnji, stočarstvu i ribarstvu, uključujući prepoznavanje bolesti i štetočina, autonomna vozila i dronove, praćenje životinja i upravljanje podacima.

Podeljena je u tri veće celine. Prva je posvećena upravljanju i preciznoj proizvodnji, druga stočarstvu i ribarstvu, dok se treća bavi podacima, širenjem poljoprivrednog znanja, velikim jezičkim modelima i pitanjima digitalizacije i politika.

Veštačka inteligencija na njivi

Jedan od primera je razvoj lakših AI modela za poljoprivredu. Poglavlje "AgriNet-Light" bavi se njihovom primenom bez velikih računarskih sistema, što je važno na terenu gde postoje ograničenja povezivanja i računarske snage.

Naslov obrađuje autonomna kopnena vozila i bespilotne letelice, odnosno UGV i UAV sisteme, za preciznije operacije i donošenje odluka na osnovu podataka. Računarski vid koristi se za prepoznavanje i merenje svojstava biljaka, a duboko učenje za otkrivanje bolesti i praćenje zdravstvenog stanja useva, na primer pšenice.

Posebna pažnja posvećena je korovima i štetočinama. Opisuju se sistemi koji povezuju računarski vid, veštačku inteligenciju, internet stvari i robote za ciljano suzbijanje korova. Digitalna entomologija koristi iste tehnologije i senzore za praćenje insekata i bioraznolikosti kao dopunu klasičnim metodama. Drugi deo prelazi na životinje. U stočarstvu se primenjuju za praćenje zdravlja i dobrobiti, produktivnost i uzgoj. Sistem AI-DISA namenjen je prepoznavanju bolesti domaćih životinja, dok se mašinsko učenje koristi i u molekularnoj epidemiologiji zaraznih bolesti, među kojima je slinavka i šap.

Zemlja koju delimo: Priče o poljoprivredi iz 45 zemalja u svetu koji se menja

Knjiga se bavi i preprekama široj primeni digitalne poljoprivrede. Na primeru Indije razmatraju se infrastruktura, javne politike, otvoreni podaci, privatnost, povezivanje sistema i digitalna pismenost. Autori ističu da nisu dovoljni algoritmi i senzori, već su potrebni podaci, infrastruktura, obrazovanje i odgovarajuće politike, uz razvoj agrotehnoloških start-upova, otvorenih platformi, pravila za podatke, API integracija i ulaganja u ruralnu digitalnu infrastrukturu.

Od mašina do znanja

Kroz celu knjigu zapravo se provlači šira ideja: veštačka inteligencija u poljoprivredi nije samo zamena za ljudski rad. Ona može biti alat za prikupljanje i tumačenje podataka, rano otkrivanje bolesti i štetočina, preciznije korišćenje inputa, upravljanje životinjama, nadzor ribarstva, pristup znanju i povezivanje različitih delova poljoprivrednog sistema.

I da ne zaboravim. Na kraju sam pogledao i drugih sat vremena dokumentarca o veštačkoj inteligenciji. Na kraju ipak daje malo optimizma. Ali s obzirom na to da sam rođeni pesimista, nisam baš siguran da je uspeo da me u potpunosti razuveri da će sve biti u redu.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor