Čekam te u polju ljubičica

Ljubičica (Viola) spada u dikotiledone skrivenosemenice iz porodice ljubičica (Violaceae). Postoji preko 500 vrsta, prirodno stanište im je umereni deo severne hemisfere, ali mogu da se nađu i na Havajima, u Australiji ili na Andima u Južnoj Americi. Sve su višegodišnje zeljaste biljke sa cvetovima koji se zbog lepote često uzgajaju.

Osnovna boja cvetova je ljubičasta u svim nijansama, kao što kaže i ime roda, ali postoje i plave, žute, crvene ili bele ljubičice. Stablo je poleglo, dužine od pet do 10 centimetara, a listovi, često srcoliki, grupisani u rozetu. Cveta po pravilu u proleće, privlačeći insekte snažnim mirisom. Uspeva u svetlim listopadnim šumama, na livadama, u kamenjaru, ali dobro se snalazi i u baštama.

Za mamurluk ili gušobolju?

Cvet je poznat čovečanstvu od najranijih civilizacija i ljubičica ima ulogu u najstarijim bajkama i pripovetkama. Još su antički Rimljani od sveže ljubičice pravili osvežavajući preparat da otrezni one koji su zaglavili na nekim od tadašnjih zabava sa dosta alkohola. Persijanci su od cveta ove biljke pripremali napitak koji je trebalo da obezbedi lepe snove i ukloni bol od neuzvraćene ljubavi.

Čaj i liker od divlje ljubičice - neznana lekovita svojstva

Koren ljubičice sadrži alkaloid violin. List i cvet sadrže saponin, sluzi, gorke materije, etarsko ulje i plavu boju. Koristi se, i koristila se od davnih vremena, u lekovite svrhe. Od cveta je pravljen sirup za podsticanje znojenja kod katara pluća, boginja i gušobolje. Isti sirup ublažava razne vrste kašlja. List je korišćen spolja, kao lek za razne zapaljenske procese, dok isceđen sok ili skuvan list služe kao sredstva za čišćenje.

Od sveže ljubičice pravi se sirup za jačanje srca, a pokazalo se da povoljno deluje kod nesanice, migrene i napetosti. Da bi zadržala svoja lekovita svojstva, ljubičica se bere u proleće, a koren vadi u jesen. List i cvet se suše u tankom sloju, na mestu gde ima dovoljno promaje.

Osvojila Afroditu

Esencija ljubičice krasila je najskuplje parfeme starog Egipta i drugih drevnih civilizacija, a zbog srcolikog lista cela biljka smatrana je vrlo moćnom u ljubavnoj magiji. Cvetom ljubičice osvojena je čak i sama Afrodita, grčka boginja ljubavi i lepote, a junakinje starih legendi često su ugovarale ljubavne sastanke upravo u polju ljubičica.

Zastupljena je u slikarstvu i ostalim vrstama umetnosti, a u pesništvu zauzima važno mesto.
Verovanja o njoj brojna su i zanimljiva. Ovaj cvet predstavlja skromnost, tajnu iskrenu ljubav, vernost i hrabrost. U jednoj narodnoj pesmi momak oslovljava devojku sa "devojčice, sitna ljubičice". U drugoj se navodi:

"Ljubičica, skroman cvet

'al ga voli ceo svet,

zato i ti skromna budi,

da te vole ljudi."

Ime Ljubica - ljubičica postoji u raznim varijantama u većini svetskih jezika.

Za večnu ljubav i srećan brak

Prema ovdašnjem verovanju, ko pojede prvu ljubičicu koju je video u proleće, imaće sreće cele godine. Iako ljubičica nije začin, pripada biljkama koje su neveste nekad "začaravale" u jelo svojim muževima u nadi da će tako obezbediti večnu ljubav u braku, navodi Vuk Karadžić u svojim etnografskim spisima.

U većem delu Srbije veruje se da su ljubičice potopljene u med dovoljne da izazovu ljubav, treba samo ovim preparatom dodirnuti osobu pa da se zaljubi. U kombinaciji sa ostalim prolećnim cvećem, ljubičica, prema verovanju, postiže još potpuniji efekat.