Klasna borba za poljoprivredno zemljište ili šta možemo naučiti od agrarne reforme u Brazilu?

U knjizi "Nemačka u šesnaestercu" mađarski pisac Péter Esterházy piše o fudbalu, ali kroz sopstvena sećanja, anegdote i razmišljanja, posmatrajući ga kao deo društva i ličnog identiteta, povezujući sportske uspomene sa kulturološkim promišljanjima o modernom životu.

U jednom poglavlju opisuje dolazak Brazilske fudbalske reprezentacije u Mađarsku 1986. godine:

"Sinu sam hteo da razjasnim da svet ipak nije samo dolina suza. Da naposletku ipak nije samo to. Pa evo, tu su Brazilci, koji doduše nisu realnost, a ipak postoje. I da je istina sve što verujemo da jesu, da znaju da zaustave loptu u vazduhu, da su nedostižni u rezanim udarcima, da stoji sve ono o plesu, o pesku, o Kopakabani. Da postoji nada. I preplanule žene."

Mišljenje izgrađeno na stereotipima. Filmovima. Knjigama. Legendama. Koliko zaista znamo o nekom društvu? O državi? Upravo o tome piše Esterházy u tom poglavlju.

Pokret bezemljaša

Fudbal. Samba. Karneval. Amazonija. Kafa. Sunce. Rio. Ipanema. To su nekada bile moje prve asocijacije na Brazil. A onda je u moj svet došao internet.

Danas bi na taj moj spisak stereotipa mogao dodati favele. Krčenje šuma. Soju. Vojnu huntu. Nasilje. Siromaštvo. Zlatnu groznicu. Korupciju. Pesticide. O ovome poslednjem imate serijal filmova "O Veneno Está na Mesa". Naučio sam svašta, gledajući ovaj spisak, izgleda samo loše stvari, ali valjda su mi takve "preferencije" u Google-u.

Pokret bezemljaša (Movimento dos Trabalhadores Rurais Sem Terra - MST) je brazilska organizacija koja zauzima neiskorišćena ili sporna zemljišta kako bi ih stavila u funkciju poljoprivredne proizvodnje i dodelila porodicama bez zemlje. Članovi pokreta pretvaraju ta zemljišta u zajednice i farme, razvijajući održive oblike poljoprivrede i socijalne organizacije.

Nastao je 1984. godine kao odgovor na ogromnu nepravdu u posedovanju zemljišta u Brazilu, gde mala manjina drži većinu obradive zemlje.

Pokret takođe razvija obrazovne i socijalne programe, poput škola na selu i kolektivnog poljoprivrednog rada. MST kombinuje aktivizam, politiku i društvenu solidarnost, te je postao simbol borbe protiv siromaštva i nejednakosti u Brazilu. Tokom svojih četiri decenije postojanja, pokret je pomogao 1,5 miliona ljudi da steknu 17 miliona hektara zemlje, pritom pretrpevši neuspehe i represivne mere od strane države i medija, od stalnih kleveta do policijskih masakara.

Agrarna reforma

"Zemlja je moć, a preraspodela dohotka zahteva agrarnu reformu", kaže jedan od aktera u filmu "Chão" (Bez zemlje) rediteljke Kamile Freitas, snimljenom u Brazilu i premijerno prikazanom 2019. godine.

Koncentracija vlasništva nad zemljištem čvrsto je ukorenjena u brazilskoj istoriji. Bivša oligarhijska struktura ustupila je mesto visoko kapitalističkoj podeli teritorija, s većinom obradivog zemljišta u rukama nekolicine.

Obratite pažnju na brojke. Manje od 3% stanovništva poseduje više od polovine poljoprivrednog zemljišta, dok se dve trećine obradivog zemljišta u zemlji uopšte ne obrađuje. A godišnje nestane oko 579.600 hektara Amazona. Ili da uporedimo s fudbalom, kada smo već pisali o njemu, to bi bilo oko 82,8 miliona fudbalskih terena.

Atrazin je EU zabranila pre više od 20 godina, Brazil ga troši na hiljade tona

Gotovo 80% hrane za nacionalnu potrošnju u Brazilu proizvode mala preduzeća, dok veliki agroindustrijski sistemi uglavnom proizvode robu za izvoz, često zanemarujući zakone o radu i zaštiti životne sredine.

Tokom četiri godine pomenuta rediteljka dokumentovala je živote grupe bezemljaša u saveznoj državi Goiás. Od 2015. godine radnici su okupirali deo fabričkog kruga i zahtevali agrarnu reformu.

Dokumentarni film prikazuje proces dolaska na zemljište, postavljanje privremenog kampa i organizaciju života unutar zajednice. U fokusu su svakodnevne aktivnosti: gradnja skloništa, priprema hrane, rad na zemlji i učestvovanje na zajedničkim sastancima. Osim svakodnevnog života, film beleži i organizacioni aspekt pokreta - sastanke na kojima se donose odluke, raspodela zadataka među članovima i komunikacija s institucijama.

Šta se promenilo?

U vreme kada je film objavljen, na vlasti u Brazilu bio je tadašnji predsednik Jair Bolsonaro, koji je dodao bezemljaše na spisak "neprijatelja nacije" i pozvao zemljoposednike da se naoružaju radi odbrane svoje imovine. Reforma agrara je stagnirala, a pritisci korporativnog agrobiznisa doveli su do smanjenja dodele zemljišta i jačanja sukoba s MST-om.

Uskršnje ostrvo: Izazovi života na izolovanom vulkanskom "raju" u srcu Pacifika

Stvari su se promenile nakon povratka Luiza Inácia Lule da Silve na vlast 2023. godine, pokrenute su brojne inicijative za dodelu zemljišta i uspostavljen dijalog s pokretom. Vlada je u više saveznih država obezbedila i kupila zemlju kako bi je stavila na raspolaganje za agrarnu reformu i ustupila zemljište porodicama da se nasele.