Komponentaši potpisu (ne)veruju

Ako čitate ovu kolumnu, onda pripadate grupi od više stotina, nekoliko hiljada ili par desetina hiljada čitalaca koji pročitaju svaki članak na Agroklubu. Vaše poverenje sticano je godinama. Jedan od razloga je i taj što ne zaobilazimo najaktuelnije teme. S tim u vezi, ne možemo da "zaobiđemo" akviziciju Tafe-a u IMT. Da naglas promislimo šta je realno i moguće u ovom aranžmanu.

Dobrodošla svaka nova proizvodna investicija

Naravno. Podržavamo svaku zdravu investiciju u proizvodnju u našem posrnuliom industrijskom kompleksu. Zato smo na Agroklubu u nekoliko članaka ispratili pripremu, kao i potpisivanje ugovora. Međutim, od članova Vlade se nekako i očekuje da hvale mere koje sami sprovode, ali ćemo kroz ovu kolumnu "na tas" staviti egzaltiranost predsednice Vlade Ane Brnabić i ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića. Naravno, oni nam neće zameriti zbog toga, jer ako bi ih samo nekritički hvalili (valjda) bili bi angažovani u PR službi Ministarstva poljoprivrede. Hajde da vidimo šta je realnost sklapanja/proizvodnje traktora i šta naš poljoprivredenik, eventualno može dobiti od ovog aranžmana? Po strani ću ovaj put ostaviti nešto više od pola miliona evra za koliko je Tafe kupio pravo na intelektualnu svojinu IMT-a tj. brend, nacrte dizajna i autorska prava, kao i halu u Jarkovcu.

Emocije

"Sećam se prvog poljupca, samo on je bio sladak", pevali su Jura Stublić i Film pre više od tri decenije kada je IMT 539 bio u zenitu. Traktor namenjen malom poljoprivrednom gazdinstvu. Kod onih većih poljoprivrednika ili u zadrugama bio je drugi ili treći traktor, uglavnom namenjen transportu.

Da je izrada bila kvalitetna, potvrđuje realnost da mnogobrojni tada sklopljeni traktori i danas "trče".

Velikim delom taj model i danas seljaci sami servisiraju. Kupovali su ga tada uz pomoć "zelenog plana" i različitih kredita, koji u mnogo slučajeva nisu bili ni vraćeni ili ih je "pojela" inflacija. A mnogi su kupovali i za "keš", pošto su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda: žitarica, uljarica, voća, povrća pa i stoke bile realno znatno veće u odnosu na današnje. Bilo nekad i, verovatno, više nikad. A i seljaci koji o ovom promišljaju bili su mlađi, i sve im je bilo lepše. I slađe. Kao u pesmi.

Jedna briga manje za Vladu

Nekritičkim hvaljenjem mejnstrim medija pomenutog aranžmana, u javnosti se stvorio utisak kao da se kod nas pojavio mesija. Kao da Poslovno udruženje uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, koje broji 20 članica našem tržištu, ne isporučuje desetine brendova traktora i više desetina modela. Izgleda da je vladinim zvaničnicima "pao kamen sa srca", pošto se problem IMT-a u stečaju razvlačio godinama. Dobro, tu nije kraj. O dugu od 186 miliona evra i 360 radnika na birou rada ćemo nekom drugom prilikom. Nije zameriti pristupu "brigo moja pređi na drugoga", ali pri izjavama članova Vlade mora biti i odgovornosti. Pa da vidimo koliko su one utemeljene.

IMT 539 sa EURO 3 motorom na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu

800 radnika. Koliko? Ma videćemo.

Znamo da je jedan od prioriteta Vlade smanjenje nezaposlenosti, ali i sa obećenjima po tom pitanju državni zvaničnici bi trebalo da budu oprezniji. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović gostujući na RTS-u rekao je da je Tafe obećao 800 novih radnih mesta i 5.000 traktora godišnje. Govoreći za Insajder, zamenik direktora kompanije Tafe za evropsko tržište Kamal Ahuđa je to demantovao, rekavši da "mi u Indiji u našoj najsavremenijoj fabrici proizvodimo 60.000 traktora sa znatno manje ljudi od 800".

Srpski traktor?! Teško u prvih nekoliko godina

Mediji bi trebalo da objavljuju, između ostalog, i precizne informacije. Prethodnih dana svi su pisali / govorili o proizvodnji traktora. Ne mogu da se setim da je neko pomenuo sklapanje traktora. Što je preciznije. Gotovo je sigurno da će za novi model IMT 539 / Tafe 42 najvažnija komponenta - motor (EURO 3), stizati iz Indije. Kao i većina drugih komponenti.

Šta bi naši dobavljači mogli da obezbede, za Ahuđu je nepoznanica.

Evo šta je, uostalom, po tom pitanju rekao za Insajder: "To je veliki znak pitanja. Potražićemo, kabinu, felne, gume, mazivo, možda ćemo da farbamo limariju ovde, raditi sedište, volan. Ima low tech komponenti koje bi se mogle ovde dosta brzo razviti“.

Od "komponentaša", kako ih je nazvao ministar Nedimović, očekuje da se "uključe i kod akumulatora i kod felni i kod mnogih drugih stvari". Menadžment Tafe-a je najavio da mu je cilj da prvih godina za domaće tržište proizvede 5.000 traktora a kroz nekoliko godina, potom, i 10.000 traktora. Da bi se traktor nazvao "srpskim" i završio na tržištu, recimo Rusije, trebalo bi da ima 50+% komponenti proizvedenih u Srbiji. Što će biti izazov.

Da ne zaboravim i premijerku. Nakon potpisivanja ugovora slavodobitno je izjavila: "Ovo će značiti da sve subvencije koje dajemo našim poljoprivrednicima da kupuju opremu, a dajemo dobre subvencije, da će one ostati u Republici Srbiji, a ne kao ranije da se najveći deo tih subvencija odliva na izvoz". Da. Jedino u slučaju kada bi se momentalno 20 (pretežno) uvoznika poljomehanizacije povuklo sa tržišta. I, uostalom, ko garantuje da će Tafe profit reinvestirati u Srbiji.

... i još par "sitnica"

Ima još, nažalost, onoga "ali". Kako se najavljuje, traktori će se sklapati u trenutno "zabravljenom" pogonu IMT-a u Jarkovcu u sečanjskoj opštini. Da li ste bili u Jarkovcu? Ja jesam. Malo mesto koje deli (demografsku) sudbinu ostalih naselja u ovom delu Banata. Realna je bojazan da li će ovo mesto (i okolina) uspeti da obezbede neophodnu stručnu radnu snagu za ovaj pogon. Saobraćajna infrastruktura je, takođe, jedan od problema. Pruge u ovom mestu nema, pa je transport prepušten najskupljem - drumu.

Sve pomenuto u kolumni su, što bi novojezikom rekli, "kritične tačke" na putu od birokratskog parafa, preko pogona u Jarkovcu do novog, jeftinijeg, traktora u dvorištu srpskog seljaka. Najsrećniji bih bio kada bi moja bojazan bila nepotrebna. Svakodnevica mi, međutim, daje za pravo.