Neispričana priča o nestalih 95% autohtonih sorti semena

"Manipulisanje životnim energijama prirode direktno šteti Zemljinim ekološkim sistemima i ljudskom zdravlju. Nadamo se da će ljudska zajednica zastati, razmisliti i naučiti ponovo ceniti sveti dar prirodnog semena koji, kada se mudro koristi, može zadovoljiti sve potrebe rastuće ljudske porodice“, napisala je Dena Merijam, osnivač i predsednica Globalne mirovne inicijative žena, u knjizi eseja Sveto seme.

Dugo vremena ljudi su bili samoodrživi u proizvodnji hrane. Oni koji su živeli od zemlje imali su dobro razvijen osećaj za prirodu te su pažljivo i odgovorno obrađivali zemlju. No, industrijska revolucija i razvoj moderne poljoprivrede postepeno su promenili taj odnos. Mnoge porodične farme širom sveta su nestale ili su se uklopile u veće sisteme proizvodnje, a taj se trend i dalje nastavlja.

Danas hranu uglavnom proizvode velike multinacionalne korporacije koje se oslanjaju na patentirane proizvode biotehnoloških i biohemijskih kompanija te na ograničen broj komercijalnih sorti semena prilagođenih industrijskoj proizvodnji, uključujući i genetski modifikovane useve.

Bogata lokalna raznovrsnost

Nekada su postojale hiljade lokalnih sorti paradajza, pasulja, kukuruza, paprika, tikvi i drugih kultura, dok se danas poljoprivreda sve više oslanja na mali broj industrijski razvijenih. Time se bogata prirodna i lokalna raznovrsnost postepeno sužava na nekoliko globalno standardizovanih vrsta koje dominiraju svakodnevnom ishranom.

Krompir tako ima više od 4.000 poznatih sorti u svetu, ali se u globalnoj ishrani koristi tek oko 20 komercijalno dominantnih, dok su hiljade tradicionalnih uglavnom izvan tržišta i retko dostupne potrošačima.

Kukuruz ide još dalje u raznolikosti - postoji više od 10.000 lokalnih i tradicionalnih sorti širom sveta, naročito u Meksiku i Južnoj Americi, no globalna proizvodnja se u velikoj meri oslanja na tek pedesetak hibridnih linija.

Sličan obrazac vidi se i kod paradajza, koji ima oko 7.500 poznatih sorti, dok u supermarketima dominira tek desetak standardizovanih koje su odabrane zbog trajnosti i otpornosti na transport. Kod paprike, rod Capsicum obuhvata više od 4.000 do 5.000 sorti, ali se u komercijalnoj proizvodnji koristi otprilike 20 glavnih tipova. Pasulj, s više od 7.000 tradicionalnih sorti, u globalnoj ishrani svodi se na tek nekoliko osnovnih vrsta.

Pohlepa, moć i kontrola

Film "Seme: Neispričana priča" (Seed: The Untold Story) u režiji Tagarta Siegela i Jona Beca, maštovit je i pozitivan prikaz načina na koji ljudi širom sveta čuvaju i dele seme. To je ujedno i snažan poziv na buđenje za vrstu aktivizma potrebnog za odbranu ljudskih prava i borbu protiv pohlepe, moći i kontrole koje šire velike agrohemijske kompanije.

U prošlom veku nestalo je oko 95% prirodnih sorti semena koje su postojale na njegovom početku, uglavnom zbog industrijske poljoprivrede i degradacije okruženja, što je naš prehrambeni sistem učinilo znatno ranjivijim na bolesti i nestašice hrane.

To ima ogromne posledice za čovečanstvo. Različite biljne vrste otporne su na različite bolesti, štetočine i prirodne nepogode, a neke od izumrlih sorti možda su sadržavale svojstva koja bi mogla pomoći u lečenju bolesti za koje još ni ne znamo. Kako film ističe Velika irska glad delimično je to bila posledica nedostatka genetske raznovrsnosti krompira u Irskoj.

No, film nije samo upozorenje nego i priča o nadi. Kroz ceo dokumentarac upoznajemo ljude koji osnivaju banke semena, razmenjuju stare sorte, organizuju zajedničke vrtove i pokušavaju da vrate izgubljenu raznovrsnost hrane.

Borba jedne porodice za očuvanje dedine mlečne farme

Njihovi sagovornici, među kojima su mnogi mali poljoprivrednici, osebujni su, razgovorljivi i harizmatični. Među desetinama predstavljenih ljudi su Vil Bonsal iz projekta "Scatterseed", dr Džejn Gudal, advokat za zaštitu okruženja "Kler Houp Kamings", etnobotaničar Geri Pol Nabhan i fizičarka/aktivistkinja dr Vandana Šiva.

Čovek protiv prirode

Više od opominjuće priče o "čoveku protiv prirode", film otkriva rad poljoprivrednika, naučnika, advokata i autohtonih čuvara semena koji vode neravnopravnu bitku nalik Davidu protiv Golijata kako bi odbranili budućnost naše hrane. Istovremeno to je potresna i ohrabrujuća priča o ljudima koji obnavljaju izgubljenu povezanost s jednim od naših najvažnijih resursa - od pueblosa Novog Meksika do trezora semena u Norveškoj, od Indije do srca Amerike, te od Perua do Havaja.

Tematski, film obuhvata teme ekologije, poljoprivrede, genetike, globalizacije, korporativne moći, kulturne baštine, klimatskih promena i prava na hranu, te postavlja pitanje ko zapravo kontroliše temelje našeg prehrambenog sistema.