Poljoprivreda ili solari: Šta kada se od zemlje više ne može živeti?

Protekle nedelje britanski voditelj Džeremi Klarkson, čiji je dokumentarni serijal Klarksonova farma bio među prvim naslovima u ovonedeljnom pregledu filmova i serijala o poljoprivredi koji pišem već godinu i po dana, u svojoj je kolumni za britanski list The Sun otvorio pitanje - isplati li se danas uopšte proizvoditi hranu.

Na njegovoj farmi "Diddly Squat", površine oko 405 hektara, ove godine oko 81 hektar nije doneo nikakav rod. Nije reč o posledici lošeg vremena ili neuspešne sezone, već o unapred donetoj odluci zasnovanoj na ekonomskoj računici. Uzgoj pšenice ili ječma na toj površini, napisao je Klarkson, doneo bi siguran gubitak još pre nego što bi sejalica uopšte napustila skladište, zbog čega je odlučio da zemljište ostavi neobrađenim.

Nemoguće zaraditi od proizvodnje hrane

Jedna rečenica iz tog teksta posebno je odjeknula u medijima: "Poljoprivrednici su došli do tačke u kojoj je jednostavno nemoguće zaraditi novac proizvodnjom hrane."

Klarkson je potom naveo da bi se na oko 81 hektaru kvalitetnog engleskog poljoprivrednog zemljišta, umesto proizvodnje hrane, mogla ostvariti znatno veća zarada kroz druge namene. Zemljište se može iznajmiti velikoj poljoprivrednoj kompaniji za uzgoj useva namenjenih proizvodnji biogasa, prekriti solarnim panelima, iskoristiti za izgradnju centra za skladištenje podataka ili prodati kineskoj kompaniji za izgradnju višespratnog intenzivnog svinjarskog kompleksa. Prema Klarksonu, svaka od tih opcija donosi profit, dok je jedina namena koja pouzdano stvara gubitke upravo proizvodnja hrane za britanske potrošače.

Klarkson upozorava i na dodatne troškove koji očekuju britanske proizvođače. Od 1. januara 2027. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu uvodi se porez na ugljenik pri uvozu đubriva. Prema procenama Ministarstva finansija, taj porez će državi doneti 140 miliona funti prihoda u prvoj godini, a godinu kasnije 180 miliona funti. Očekuje se da će povećati cenu đubriva za 33 do 75 funti po toni, odnosno za oko 20 do 25 odsto jednog od najvećih troškova u ratarskoj proizvodnji. Udruženje poljoprivrednih procenitelja upozorilo je da bi tipično gazdinstvo od oko 500 jutara pod žitaricama, zbog većih troškova đubriva i goriva, moglo izgubiti i do 70.000 funti godišnjeg prihoda.

Kako zaključuje Klarkson, britanska vlada nije donela politiku čiji je cilj zaustavljanje proizvodnje hrane, ali je nizom odluka učinila druge namene poljoprivrednog zemljišta isplativijim od same proizvodnje hrane.

Isto s obe strane Atlantika

Isto je i s druge strane Atlantika. U nekim područjima SAD-a zakup može biti tri do četiri puta isplativiji od prihoda ostvarenog uzgojem useva, zbog čega se mnogi farmeri nalaze pred teškom odlukom.

Dokumentarni film "Spasimo farmu, spasimo budućnost“ (Save the Farm, Save the Future) iz 2025. autora Čada Vebera nastao u produkciji kompanije Free Range Films, film prati poljoprivrednike i stočare u američkoj saveznoj državi Kolorado koji se suočavaju s kombinacijom problema: dugotrajnim sušama, ekstremnim vremenskim uslovima, rastom troškova proizvodnje, pritiscima tržišta i sve većim interesovanjem energetskih kompanija za pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u solarne elektrane.

Film istražuje može li poljoprivreda opstati u vremenu kada vlasnicima zemljišta često više vredi da iznajme oranice za solarne elektrane nego da ih obrađuju. Kroz razgovore s farmerima, stočarima, stručnjacima i predstavnicima energetskog sektora prikazuje različite poglede na ovaj problem.

Radnja je prvenstveno smeštena u američki Kolorado, gde su suše, nestašica vode i vremenski ekstremi sve izraženiji. Poljoprivrednici koji generacijama obrađuju zemlju suočavaju se s rastom troškova, manjim prinosima i sve većom neizvesnošću.

Između suše i nade: Kako poljoprivrednici na Kritu vraćaju život iscrpljenoj zemlji

Jedna od centralnih tema jeste širenje solarne energije i sve veće interesovanje energetskih kompanija za poljoprivredne površine. Vlasnicima zemljišta nude se dugoročni i često veoma unosni ugovori, što ih stavlja pred izbor između nastavka proizvodnje hrane i sigurnijeg prihoda od energetskih projekata.

Posebno mesto zauzima agrivoltaika - kombinacija solarnih panela i poljoprivrede na istoj površini. Autori istražuju može li taj model povezati proizvodnju energije i očuvanje obradivog zemljišta.

Između klimatskih promena, tržišta i energije

Osim poljoprivrednika, u dokumentarcu govore stručnjaci za energetiku, zaštitu zemljišta, obnovljive izvore energije i ruralni razvoj. Oni objašnjavaju rast potrošnje električne energije u SAD-u, ulogu centara podataka i veštačke inteligencije, te upozoravaju da bi nekontrolisano pretvaranje kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta u energetske projekte moglo ugroziti proizvodnju hrane.

Film ne nudi jednostavna rešenja, već prikazuje složen odnos klimatskih promena, ekonomike poljoprivrede i energetske tranzicije. Postavlja pitanje da li zemljište treba u potpunosti prenameniti za proizvodnju energije ili razvijati modele koji omogućavaju istovremenu proizvodnju hrane i električne energije.

Rasprava koju otvara sve je prisutnija i u Evropi - treba li najbolje obradivo zemljište čuvati za proizvodnju hrane ili ga koristiti za velike solarne projekte.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor