Rasa, pašnjak, hranidba i zdravlje: Recept za održivo i isplativo ovčarstvo

Tokom 2015. godine u Australiji je pronađen ovan Chris, koji je godinama živeo u divljini i bio toliko obrastao runom da je jedva stajao. Nakon 45 minuta šišanja s njega je skinuto rekordnih 41,10 kilograma vune, gotovo osam puta više od prosečnog runa.

S druge strane, Sportsmans Double Diamond, čistokrvni ovan rase teksel prodat je 27. avgusta 2020. godine u Lanarku u Škotskoj za oko 411.000 evra i postao najskuplja ovca prodata na svetu. U Velikoj Britaniji je, pak, ovan po imenu Lamborgini, ukrštanac frizijske i dorset daun rase, na stazi dugoj 250 metara na farmi Ods Farm Park u Haj Vikombu 2011. godine pobedio u 165 od 179 trka i postavio Ginisov rekord.

Iza tih neobičnih priča ipak stoji ista životinja i čitav niz znanja potrebnih da bi stado bilo zdravo, pašnjak produktivan, a proizvodnja ekonomski održiva. Upravo od toga polazi "Storejev vodič za uzgoj ovaca" (Storey’s Guide to Raising Sheep), američkih autorica Paule Simons i Karol Ekarius.

Od prve ovce do celog sistema

Ovčarstvo počinje mnogo pre nego što se u stadu rodi prvo jagnje. Treba znati odabrati životinju, pripremiti pašnjak, organizovati ishranu, zaštititi stado od predatora, prepoznati bolest, sprovesti pripust i jagnjenje, ali i pronaći tržište za ono što se proizvede. Vodič upravo tim redom povezuje različite delove proizvodnje.

Prvo izdanje objavljeno je 2001. godine u izdanju izdavačke kuće Storej Buks iz Povnala u Vermontu. Na 389 stranica donelo je proširenu i prerađenu verziju ranije knjige Paule Simons "Uzgoj ovaca na savremen način“ (Raising Sheep the Modern Way), čije je revidirano izdanje objavljeno 1989. godine.

Priručnik je namenjen početnicima koji tek nabavljaju prve životinje, ali i iskusnijim uzgajivačima. Obuhvata izbor rase i kupovinu grla, genetiku, smeštaj, ograde, zaštitu od predatora, pastirske pse, ishranu, reprodukciju i zdravstvenu zaštitu. Posebna poglavlja posvećena su vuni, mesu, mleku, kožama, marketingu, izložbama, obeležavanju životinja i vođenju evidencije.

Jedna od zanimljivijih ideja vodiča jeste da uzgajivač pre svega mora biti „proizvođač trave“. Umesto da se proizvodnja prvenstveno oslanja na kupljenu hranu i druge spoljne inpute, naglasak je na tome da se što bolje iskoristi ono što već postoji na gazdinstvu – zemljište i njegova sposobnost da proizvodi kvalitetnu krmu.

U takvom sistemu i vreme jagnjenja može se prilagoditi prirodnom ritmu pašnjaka. Ako se ono planira za kasno proleće, jagnjad dolazi na svet u periodu snažnog rasta trave i od početka može da koristi dostupnu krmu.

Manje lekova, više dobrog upravljanja

Važnu ulogu ima kontrolisana, odnosno rotaciona ispaša. Pašnjak se deli na manje celine, a stado se premešta pre nego što životinje potpuno ogole površinu. Takav pristup omogućava biljkama da se obnove, a istovremeno može pomoći u smanjenju izloženosti parazitima.

„Najbolji lek za ovce je dobro upravljanje“ jedna je od poruka koja se provlači kroz priručnik. Posebna pažnja posvećena je unutrašnjim parazitima i problemu otpornosti na lekove protiv njih.

Za procenu anemije koristi se Famacha, sistem razvijen u Južnoj Africi koji se zasniva na pregledu boje sluzokože donjeg kapka. Umesto automatskog tretiranja celog stada, leče se životinje kojima je pomoć potrebna. Istovremeno se iz uzgoja mogu izlučivati najosetljivija grla i postepeno stvarati otpornije stado.

Hronika ekocida u srcu italijanske poljoprivredne regije

Zdravlje pritom nije odvojeno od ishrane i uslova držanja. Vodič obrađuje potrebe za hranljivim materijama, različite vrste krmiva, bolesti i poremećaje karakteristične za ovce, kao i probleme koji se mogu javiti kod ovnova, ovaca i jagnjadi. Posebna pažnja posvećena je nedostatku selena, koji može biti povezan sa bolešću belih mišića kod jagnjadi i vaginalnim prolapsom kod ovaca.

Ni ponašanje životinja nije zanemareno. Ovce su plenjske životinje koje se instinktivno drže u grupi, osetljive su na buku i nepoznate objekte i imaju izražene obrasce kretanja. Razumevanje takvog ponašanja olakšava premeštanje stada, smanjuje stres i čini svakodnevni rad bezbednijim.

Vrednost nije samo u jagnjetu

Posebno mesto zauzimaju genetika i očuvanje retkih rasa. Barbados blackbelly, jakob, karakul, navajo-čuro i Santa Kruz neke su od rasa koje se navode kao vredan deo genetske raznovrsnosti. Njihov značaj nije samo u očuvanju tradicije. Pojedine se odlikuju otpornošću na bolesti i parazite, dobrim majčinskim osobinama ili sposobnošću preživljavanja na oskudnijim pašnjacima.

Jednako važna je i računica. Prihod ne mora da se završi prodajom jagnjeta. Direktna prodaja mesa i mleka može povećati vrednost proizvoda, dok se vuna može prodati ili preraditi. Od starijih ovaca mogu se proizvoditi suhomesnati proizvodi i kobasice, a ovčiji loj iskoristiti za sapune i sveće. Ni stajnjak nije bezvredan nusproizvod, već organsko đubrivo koje sadrži azot, fosfor i kalijum.

Knjiga zato ovčarstvo ne posmatra kao jednostavan uzgoj životinja, već kao sistem u kojem se odluke o rasi, pašnjaku, ishrani i zdravlju direktno odražavaju na troškove, proizvodnju i konačnu zaradu.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor