Rezultat srpske poljoprivrede: Gubimo pobeđujući, ali smo izborili opstanak?

U vremenu opšte devastacije struke, banalizacije nauke, trivijalizacije medijskog prostora, preostalo nam je samo da kroz prizmu ostrašćenog navijača merimo rezultate, pa makar oni bili toliko loši, da su lošiji i od onih za koje smo mislili da ne mogu biti lošiji. E, tu se sada trenutno negde kreće rezultat srpskog agrara.

Merenje naše stvarnosti kroz rezultat na semaforu nije prisutno samo u domenu sportskih postignuća. Rezultat na semaforu kao mera (ne)uspeha sve više postaje predmet za odmeravanje na ekonomskoj, društvenoj, pa nažalost i političkoj sceni.

"Igrali smo loše, ali važna je pobeda!"

Nego da se mi vratimo našoj utakmici i da vidimo kako se kreće rezultat. Kako naša poljoprivreda završava ovu kalendarsku godinu? Naravno, javno objavljeni zvanični podaci se odnose na poređenje sa prethodnom godinom!? Zaboga, zar da se poredimo sa ekstremno lošom 2025. godinom? Pa zašto da ne. Važan je rezultat ili što bi naši fudbalski treneri rekli: "Igrali smo loše, ali važna je pobeda!" Kakav genijalni izgovor!?

Suša "odnela" rod i južno od Save: Ništa od kukuruza i soje, suncokret malo bolji

Pokušaću da što manje ovu kolumnu opteretim podacima. Zbog toga ću vrlo svedeno napraviti kratko poređenje na bazi nedavno objavljenih podataka Fiskalnog saveta o ratarskoj i stočarskoj proizvodnji u ovoj u odnosu na prošlu godinu, ali i poređenje sa istim podacima u odnosu na EU. Krenimo od ratarskih kultura:

• Pšenica, uzgred jedina ratarska kultura koja je na nivou solidnih prinosa poslednjih godina, je u ovoj godini rodila ukupno 3,97 miliona tona ili 7,7 % više nego prošle godine. Dakle što bi jedan visoki političar rekao 1:0 za nas.
• Kukuruz je rodio poražavajućih 4,76 miliona tona, ali u odnosu na katastrofalan prošlogodišnji prinos, to je 12% više nego lane. Eto već 2:0.
• Soja lošije od loše prošle godine za 9,5%. Situacija na semaforu se menja 2:1.
• Šećerna repa pad od 21,7% u odnosu na 2025. Eto izjednačenja 2:2.
• Suncokret - solidan rast proizvodnje (isključivo zahvaljujući zbog rasta površina) od 12%. U zadnji čas- pobeda od 3:2.

Kako to lepo zvuči: Pobeda.

Doduše tesna, ali pobeda. Iznad svega važno je da se proglasi pobeda i pripiše onome ko je za tu pobedu najzaslužniji. Ali, avaj, zaboravismo stočarstvo.

"Sistemski pad stočarstva"

Generalna konstatacija pomenutog nezavisnog državnog organa je da stočarstvo ima sistemski pad (štagod to značilo) koji je nastavljen i u ovoj godini. E, sada smo baš našli da se "zakačimo" za stočarstvo koje u ukupnoj vrednosti srpske poljoprivrede učestvuje sa svega 25%!? Uh, pa ni taj parametar nam ne ide u korist.

Palamarević: Ili cena mleka gore ili krave na pijac

Bolje da se zaustavimo na ovome i proglasimo rezultat 3:3. Ne znam da li ovaj rezultat zaslužuje da ga objavi najzaslužniji, ali to i nije tako loše.

Kako je u EU?

Da vidimo kako stojimo u poređenju sa EU. Pšenica se poslednjih godina etablirala kao jedina ratarska kultura koja po prosečnim hektarskim prinosima može da se ravnopravno nosi sa zemljama Evropske unije ako izuzmemo Holandiju i Belgiju čiji su prinosi znatno veći. Ali, hajde da kod pšenice proglasimo nerešen rezultat.
Kukuruz - 23% manji prosečan prinos u odnosu na EU. Soja - 35% ispod evropskih prosečnih prinosa. Šećerna repa - 40% ispod nivoa prosečnih prinosa u EU… itd, itd

Voćarstvo nešto malo "vadi" ovako loš rezultat na međunarodnom planu. Stanje u srpskom stočarstvu nećemo ni porediti sa situacijom u EU, jer se bojim da bi se i digitron zbunio u toj matematici. Debakl. Tako je to kada hoćeš da se takmičiš. Rezultat je relativna stvar. Pitanje je samo koga biraš za suparnika. Da li je to nivo srpske Super lige ili nivo Reala, Bajerna, Mančestera… Ma zašto da se ponižavamo sa ovim velikim evropskim takmacima, hajde da se uvaljamo u blato srpske stvarnosti, tu pobeđujemo bez problema.

Ima li pobednika? Ko je sve poražen? Šta ustvari mi danas imamo? Imamo rekordan agrarni budžet, ali slaba vajda kada se to ne vidi po krajnjem rezultatu. Pokušaj da se u toku same budžetske godine redistribuiraju sredstva u intenzivnije poljoprivredne delatnosti nije korektan prema korisnicima sredstava tog budžeta. Koliko god imalo realnog osnova i argumenata da se preraspodela sredstava uradi, to svakako nije posao koji se menja kako kome padne na pamet.

Neuređeno tržište, uvoz, trgovačke prakse...

Predvidivost državne politike na ovaj način je potpuno obesmislena. Dati državi da uređuje svoju fiskalnu politiku je potpuno legalna stvar, ali je treba definisati na duži rok uz dobro sprovedenu javnu raspravu kako ta ista budžetska politika ne bi unosila nesigurnost i neizvesnost kod naših poljoprivrednika.

Imamo neuređeno tržište. Treba li po ko zna koji put da nabrajamo sve anomalije našeg tržišnog sistema poput nepostojanja prave robne berze, ucenjivačke pozicije i korišćenja monopolske pozicije otkupljivača poljoprivrednih proizvoda, bahatosti trgovinskih lanaca i zanemarivanje instituta "dobrih trgovačkih praksi", nemoć pred snažnim uvozničkim lobijima…

Hoćemo da izvozimo u EU? Moramo da ispoštujemo princip ogledala

Imamo sve veću lepezu proizvoda poljoprivrednih proizvoda koje uvozimo. Da ne zloupotrebljavam ustupljen mi prostor za ovaj tekst, pomenuću samo manji deo artikala koje uvozimo. Ako se južno voće samo po sebi podrazumeva, onda da samo pomenemo neke poljoprivredne robe koje jednostavno po potencijalima i mogućim kapacitetima ne bismo smeli da uvozimo, a ipak ih uvozimo.

Pa krenimo od povrtarskih kultura: krompir, paradajz crni i beli luk, krastavac, pasulj.. Stočarstvo: tovne svinje, prasad, svinjsko meso, goveđe meso, mleko, mlečni proizvodi… Naravno istovremeno neke od navedenih proizvoda istovremeno i izvozimo, ali generalno stočarstvo je u spoljnotrgovinskom bilansnom deficitu.

Jeftini poljoprivredni proizvodi, a skupa hrana

Imamo visoke troškove proizvodnje. Ovde jednostavno ne smem da licitiram sa procentima koliko su troškovi proizvodnje porasli, jer se situacija menja na dnevnom nivou. U svakom slučaju statistički podaci pokazuju znatan rast troškova proizvodnje, uz istovremeni pad cena poljoprivrednih proizvoda. Imamo skupu hranu, a jeftine poljoprivredne proizvode.

Poštovani čitaoče, verujem da redovno posećuješ markete i pijace, pa si verovatno i bolje informisan od mene o cenama hrane, a o otkupnim cenama poljoprivrednih proizvoda najbolje govore podaci da su cene nekih poljoprivrednih proizvoda primarnog agrara danas niže čak i od cena koje su bile pre desetak godina!?

…I ono što je nažalost najvažnije kao rezultantu svega imamo nezadovoljnog poljoprivrednika.

Ima li kraja?

(Ne)postojeći IPARD

Da, evo upravo sam se setio: Imamo li IPARD? Naravno, imamo… ali kao da ga nemamo.

Fond koji je uz neke fondove iz nacionalnih mera trebao da podigne investicioni kapacitet našeg agrara, polako nestaje iz zone korisnosti za naše paore i prerađivače. Da ne bih donosio isključivo lični stav, sud o korišćenju IPARD fonda najbolje je okarakterisao onaj ko taj fond puni sredstvima, a to je EU, odnosno Evropska komisija.

U izveštaju o napretku ocenjuje se da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti, ali da je sprovođenje IPARD programa suviše sporo.

Kako samo diplomatski jezik ume da lepo zvuči i da neukog čitaoca "navuče" na pogrešan trag. Međutim, posle toga slede konkretne, vrlo oštre primedbe (citiraću) kao što su:

• Ograničen napredak: U oceni se redovno konstatuje da je postignut tek ograničen pomak u efikasnosti obrade zahteva i samoj implementaciji programa.
• Kašnjenja i rizik od gubitka sredstava: Ukazivano je na stalna kašnjenja u objavljivanju javnih poziva, obradi zahteva za investicije i isplatama sredstava, zbog čega je Srbija bila u riziku da izgubi deo opredeljenih novčanih sredstava iz prethodnog ciklusa (IPARD II).
• Nedostatak administrativnih kapaciteta: Istaknuto je da Uprava za agrarna plaćanja i prateća IPARD tela imaju nedovoljne ljudske resurse i potrebu za trajnim jačanjem stručnog kadra.
• Sporost u usvajanju propisa: Zamereno je i kašnjenje u usvajanju pravnih propisa koji se tiču šema kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao i usklađivanja sa standardima EU u oblasti bezbednosti hrane, veterine i fitosanitarne politike.

Podsećanja radi u 2026. godini objavljen je (za sada) jedan jedini javni poziv iz mere 7!? Kakav vam je, poštovani čitaoče, ukus u ustima posle svega ovoga? Jesmo li pobedili? Ili nismo? Ono što je sigurno izborili smo opstanak. Ne smemo ni da pogledamo na semafor.

Opstali smo, ali i ova litica ima svoj kraj. Ako već nismo u eliti, a ono hajde polako i strpljivo da počnemo da se dižemo. Plodna zemlja, rodni vinogradi i voćnjaci, vredni ratari i posvećeni stočari samo čekaju da se slože sve kockice mozaika i da pametna agrarna politika, dobro usmeren državni novac uz dobro osmišljenu investicionu politiku otvori perspektive da srpsku poljoprivredu vrati na mesto koje joj po svemu pripada.

_{*Naslovna fotografija: Jovana Cvetković/Dinka Bogunović}

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor