Zlatna olovka, Šumadinka, Unidor: Znate li za koga se kaže "sitna boranija"?

Boranija ili buranija (Phaseolus vulgaris) nije zasebna biljka, nego mlade mahune pasulja, a jelo od njih spada u opštepoznate namirnice u ishrani ovdašnjih poljoprivrednika. U toplijem delu godine, kad im je sezona, ove mahune, žute ili zelene boje, ili svetložute sa tamnim šarama, pripremaju se kao ukusno varivo, salata, čorba, musaka ili prilog drugim jelima.

Danas postoje u različitim vrstama, Fruidor, Unidor, Zlatna olovka, Šumadinka, Tiber, Nerina, Lodi, kineska, italijanska i druge, ukupno 150 vrsta, a odgajivači relativno redovno izbacuju na tržište nove varijacije.

"Mlad i zelen kao boranija"

Kako izgleda, u davna vremena nije bila preterano cenjena, jer nema veliku kalorijsku vrednost i lako se vari, pa čovek posle jela brzo ogladni. Zato su seljaci prezrivo govorili "to je boranija" kad nešto nije osobito značajno. "Sitna boranija" bio je opisni izraz izraz za nebitne ljude, naročito činovnike na niskim funkcijama, a "mlad i zelen kao boranija" više je nego jasan opis neiskusnih osoba.

Međutim, boranija ima dugu i zanimljivu istoriju. Ime je dobila po turskoj sultaniji Buran bint Hasan ibn Sahl, navodi dr Olga Zirojević u svom delu "Istočno-zapadna sofra". Kad se udala za abasidskog kalifa El Mamuna, bolje poznatog arheolozima, jer je prvi pokušao da opljačka Keopsovu piramidu tražeći blago, sultanija Buran donela je svom mužu u miraz veliko bogatstvo. Naročitu pažnju izazvao je zeleni tepih - ukrašen biserima u razmeri: po jedan biser na svaku nit i resu tepiha - basnoslovno skup i veoma lep. Zbog ovog tepiha, jela od zeleniša sa pirinčom, naročito ako su još odozgo prelivena pavlakom, počela su da se nazivaju "buranije" (burani), čemu je, nema sumnje, doprinela i sultanija.

I tako je ova reč, od dvora do običnog naroda, od Turaka stigla i u Srbiju, a vremenom se u značenju prebacila na zelene mahune mladog pasulja, sa obaveznim prelivom od kiselog mleka ili pavlake. Aleva paprika i zaprška dodate su kasnije, a mogućnosti pripreme jela su neiscrpne. Zahvaljujući blagom ukusu, boranija može da se priprema sa većinom raspoloživih začina.

Niskokalorična i laka za varenje

Boranija se jede širom sveta, a njene osobine da je niskokalorična i laka za varenje danas su visoko cenjene. Sadrži arginin, jednu materiju koja deluje slično insulinu, zato je pogodna za ishranu dijabetičara - kao i svih ostalih potrošača. Drugi važan sastojak zove se inzotol, on je važan za metabolizam kalcijuma, jača srce i krvne sudove.

Boranija lista, ali ne cveta i nema roda - šta je razlog?

Dobar je antioksidans i diuretik, snižava holesterol i pritisak. Oporavlja kosti, jača imunitet. Sveža ili smrznuta, dostupna je u marketima i na pijacama, a njene korisne osobine nikako ne treba zanemariti. Ova biljka učestvuje u većini dijeta za regulisanje telesne težine i nivoa holesterola. Više niko je ne prezire, a izraz "sitna boranija" danas ima sasvim drugo značenje.

Oko mladih mahuna nema nekih posebnih verovanja, možda zato što se pojavila u ishrani poljoprivrednog i ostalog stanovništva relativno kasno. Poljoprivrednici veruju ono što znaju: da boraniju treba gajiti i jesti bar jednom nedeljno.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor