Bagremov med je jedini pH neutralan i pogodan za dijabetičare

Cela Srbija je bogata bagremom, pa se u proleće sve beli od njegovog cveta sa koga pčele skupljaju nektar. Međutim, postoje područja za koja bi bilo poželjno da dobiju i zaštićeni status. Bojan Ilić, iz sela Trska kod Rače Kragujevačke svoje košnice ne mora da seli kada bagrem procveta, jer je ovo područje bogato tom pašom.

Zašto bi Rača mogla da bude zaštićeno područje?

Ilić kaže da su, osim Rače, okolina Šapca i planina Cer poznate po bagremu, koga ima i u Deliblatskoj peščari. 

"Što se tiče čistoće najbolji je bagremov med iz nekoliko sela u okolini Rače. To su sela Trska, Miraševac, Sipić, Vučić, Borci i jedan deo Krčmara. Bagremova paša je kod nas stacionarna i nigde ne selimo pčele u to vreme. Zagađenost u ovom delu Srbije je veoma mala, skoro da je i nema, kao ni prskanja pesticidima i insekticidima. Jednostavno kod nas nema trovanja pčela," kaže Bojan Ilić.

Rača je inače u kategoriji nerazvijenih opština, a pre nekoliko godina odabrana je za izgradnju fabrike meda, koji će se odatle izvoziti dalje. Ilić kaže da se u maju brežuljci bele od cvetanja bagrema koga ima u izobilju. Kada pčelari iz Rače, kojih je inače sve više, pogotovo mladih, hoće neku drugu vrstu meda, oni za livadsku pašu košnice sele na obližnji Rudnik, ili Zlatibor i Zlatar, a u Vojvodinu za lipov i suncokretov.

"Bagremov med je često redak i veoma tražen, jer treba dosta parametara da se poklopi. SPOS je, recimo, ove godine proglasio elementarnu nepogodu u toku cvetanja bagrema, pa je i cena tog meda ove godine dostigla 1.000 dinara i retko može da se nađe. Bagrem je odlično cvetao, ali je vreme bilo hladno i pčele nisu izlazile," dodaje Ilić.

Duško Fijatović, dugogodišnji pčelar iz Niša slaže se da je Srbija bogata bagremom, te da je zaprepašćujuće koliko ga imamo.

"Kada u proleće idete auto-putem od Niša do Beograda videćete da se sve beli od bagremovog cveta. Razlika je samo u nadmorskoj visini i vremenu cvetanja. Što je bagrem na nižoj nadmorskoj visini, on ranije cveta, a na većim visinama je druga, pa čak i treća paša. Zbog toga se i sele košnice da bi pčele što duže uzimale bagremov nektar," kaže Fijatović.

Uspeh bagremove paše zavisi najviše od klimatskih uslova

Bagremov med tražen zbog pH

Bagrem, dodaje Duško Fijatović, ne voli nadmorsku visinu veću od 700 metara. Ima ga, cveta, ali ne medi. Ovaj pčelar otkriva zanimljivu specifičnost ovog meda.

"Bagremov med je jedini pH neutralan i može da se meša sa drugim vrstama meda. To je i razlog što ga stranci dosta traže i mnogo se izvozi, jer s njim mogu da prave razne kombinacije u prehrambenoj industriji. Ima blag ukus, pa je i to još jedan razlog njegove velike potražnje. Teško je reći koji je med najbolji, ali prirodni bagremov je svakako jedan od kandidata. Pravi bagremov med treba da je svetao kao staklo. Može da varira od blago žute do svetle zelene boje. Idealan je za zaslađivanje pića i ostalih namirnica, jer ne menja ukus," kaže Fijatović.

Priprema pčelinjih društava za bagremovu pašu

Jedini med pogodan za dijabetičare

Bagremov med se sporije kristališe, jer ima visok nivo fruktoze, a nizak nivo saharoze. Zbog toga se, uz konsultaciju sa lekarima, i preporučuje dijabetičarima, ali u ograničenim količinama.

Zanimljivo je još reći da kada u jednu teglu sipamo šumski, bagremov i livadski med, oni zbog različite specifične težine se odvoje. Najteži ide na dno, najlakši na vrh. Ako izmešamo kašikom sve tri vrste meda, sutradan će svaki od njih biti "odvojen".