Beogradska marketinška agencija na krovu objekta postavila košnice

Jedna beogradska marketinška agencija sa četrdesetak zaposlenih u toku samo jednog aprilskog dana svoje kapacitete proširila je sa 72.000 članova raspoređenih u pet kancelarija - reč je o pčelama.

Tim agencije "Kreativa Unlimited" se smestio na ušću Save u Dunav. Tim se preselio pre osam godina na splav preko puta Velikog ratnog ostrva. 

Urbano pčelarstvo kao hobi

Na terasi pored košnica niče i bašta 

Marketinška agencija je odlučila da na krovu svog objekta postavi košnice, a kako bi se odužila prirodi za njeno dugogodišnje učešće u sklapanju uspešnih saradnji. Zaposleni u ovoj firmi su se tako pridružili poslanicima Bundestaga, službenicima Gradske kuće u Kopenhagenu, izvođačima Pariske  opere i hotelijerima "Astorije" u Njujorku. Svi oni su pre nekoliko godina postali "urbani pčelari." Na terasi su pored postavljenih košnica posadili i baštu, a kako bi se tim plodovima hranili i oni i pčele.

"Ponosni smo što smo prva kompanija u Srbiji koja se bavi urbanim pčelarstvom i nadam se da ćemo veoma brzo dobiti konkurenciju," rekao je Steviša Vujasinović, PR projekta "Spasimo pčele", a prenosi energetskiportal.rs.

Urbano pčelarstvo predstavlja praksu držanja pčelinjih kolonija u gradovima i kako kaže Vujasinović rastući je svetski trend.

Srbija u poslednjih 13 godina izgubila 10.500 pčelinjih društava

U organizaciji Privredne komore Vojvodine (PKV), Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine (SPOV) i Dnevnik-Poljoprivrednika, u PKV je održan tematski skup "Trovanje pčela - pčele kao indikator zdrave životne sredine", kada je rečeno da je u prethodnih 12 - 13 godina, izgubljeno preko 10.500 pčelinjih društava. Tako da je ovaj podvig zaposlenih u marketinškoj agenciji za svaku pohvalu!

Srbija u poslednjih 13 godina izgubila više od 10.500 pčelinjih društava

Prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu je u izjavi za medije istakla da je pčela najkorisniji insekt koji je danas ugrožen. "Jedno pčelinje društvo kada ugine, to je veliki gubitak iz razloga što pčelinja zajednica ima izuzetnu važnost kada je u pitanju oprašivanje i opstanak čoveka kao jedinke, s obzirom na izvor hrane i na život, odnosno na samu prirodnu sredinu. Gubici u Srbiji su veliki," rekla je prof. dr Nada Plavša i dodala da je u Republici Srbiji, u prethodnih 12 - 13 godina, izgubljeno preko 10.500 pčelinjih društava. Ona je dodala još i da država izdvaja značajna finansijska sredstva i pomoć kroz subvencije.

"Ove godine je odobreno i utrošeno preko 590 miliona dinara. Sa druge strane, mi imamo velike gubitke kroz samo trovanje pčela i ti gubici, ako pogledamo prethodni period, iznosili su gotovo preko milion evra. Štiteći pčele, mi štitimo sami sebe“, rekla je Plavša.