Da li nam je med ove godine skup? Cena dobre navike

Vremenski uslovi su ove godine loše uticali i na prinos meda. Sremski pčelari kažu da je prinos manji od prošlogodišnjeg, a najviše je bilo problema u livadskoj paši, jer je u drugom delu godine bilo sušno vreme.

"Bila je ovo teška godina za mnoge pčelare iz Srema. Što se tiče bagremovog, lipovog i suncokretovog meda prinos nije loš, ali nije ni kako smo očekivali. Sa livadskom pašom je bilo problema, jer je u drugoj polovini godine nastupio sušni period što nam je bio problem. Tu smo morali da intervenišemo dodavanjem sirupa da bi izvukli nešto", kaže Slobodan Bekrić pčelar iz Rume i dodaje da kada pogledamo celokupnu proizvodnju mogu da kažem da će prinos meda biti između 30 i 40 kilograma po košnici, što je imajući u vidu vremenske uslove ove godine.

Cena je nešto viša nego lane

Što se cena tiče i one su nešto više u odnosu na lanjski period tako da kilogram bagremovog košta 1.200, a med uljane repce i suncokreta 1.000 dinara. Propolis kapi, koje su izuzetno tražene, koštaju 350 dinara. Situacija na tržištu meda i pčelinjih proizvoda nije ista kao prošle godine, kaže Berkić.

"Prvo moram da kažem da cena nije ista kao prošle godine. Povećane su nešto malo u odnosu na prošlogodišnje i moram da dodam da se naši potrošači žale na postojeću cenu, a kao razlog navode životni standard i sve više cene ostalih proizvoda. Mi tu pokušavamo da im objasnimo da pčelarstvo i proizvodnja meda i nije baš lak posao. Med i pčelinji proizvodi izuzetno važni za našu ishranu jer su prirodni. Ja tu uvek pravim poređenje sa čokoladom", kaže naš sagovornik i objašnjava da 100 grama prave čokolade koja ima 70 posto kakaa košta od 200 do 300 dinara, a za 100 dinara može se kupiti 100 grama meda koji predstavlja prirodnu hranu bogatu šećerom, vitaminima, mineralima.

"Nekima ovo moje pojašnjenje, da ne kažem ubeđivanje, pomogne da se odluče na kupovinu meda i drugih pčelinjih proizvoda."

Od dobre navike se ne odustaje

Pčelarsko gazdinstvo Bekrić iz Rume se dugo godina bavi ovim poslom tako da već imaju stalne mušterije koje dolaze po med, proplis kapi ili neki drugi pčelinji produkt. I u ovoj proizvodnji je važno imati stalne kupce, a poput ostalih pčelara prodaju med na raznim manifestacijama širom naše zemlje, jer je to prilika da prošire tržište.

Najvažnije je da kupaca ipak ima, kaže ovaj pčelar. Povećanje cena nije značajnije uticalo na kupovinu, jer ko je navikao da koristi med i ostale pčelinje proizvode od te dobre navike ne odustaje. 

Podsetimo, na tržištu ima dovoljno kvalitetnog meda koji ima svoje kupce. Svaki potrošač bi trebao da ima svog pčelara kako bi bio siguran da u ishrani koristi prirodan med i pčelinje proizvode. Do takvog meda može se doći na raznim manifestacijama. Lipov i bagremov med na području Srema se najbolje prodaju. Sve više je mladih pčelara u našoj zemlji. Neretko se i žene bave ovim poslom.